Roman Brnada (32) golman je petoligaša, no glavni mu je izvor prihoda, ipak, pevanje na osječkom trgu.
Život većine fudbalera u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, nije med i mleko. Brnada (32) brani za županijskog prvoligaša NK Tomislav iz Livane kraj Osijeka, no glavno radno mestu mu je Trg Ante Starčevića u Osijeku, a “zaposlen” je na poziciji – uličnog pevača.
– Kao golman kluba dobijam 500 kuna mesečno, a kao trener golmana još 500 kuna. A plaćen sam šest meseci, koliko i traju dve polusezone. Bez pevanja bi bilo teško živeti – kaže Brnada, koji je u Osijeku postao prepoznatljivo lice jer na trg dolazi gotovo svaki dan.
– Prvo sam počeo da pevam u tržnom centru. Poneo sam stolicu i kutijicu za koju sam se nadao da će mi ljudi ubacivati kovanice. Kad sam došao, nekoliko sam se minuta nećkao, a onda sam pustio glas. I taj prvi dan bio je vrlo uspešan, ljudi su pozitivno reagovali, zaradio sam 150 kuna. Kad sam rekao supruzi Bjanki, baš se iznenadila. Prvo sam pevao bez pojačala, no kad sam ga nabavio, ljudi na pijaci su počeli da se bune da im smeta, da im je preglasno. Tad sam došao na trg – rekao je Brnada, koji je uličnu pevačku karijeru započeo u Beču.
– Imali smo međunarodnu prijateljsku utakmicu. Stavio sam na pločnik futrolu od naočara i zapevao. I nije bilo loše, no nisam to uradio zbog zarade. Sve što sam dobio podelio sam beskućnicima. Oko mene su se okupili momci iz kluba, tražili su da im pevam Halida Bešlića pa smo se svi dobro i zabavili – kaže Brnada.
Kad se vratio u Osijek, ipak je shvatio da je to prilično dobar način popunjavanja kućnog budžeta.
– Nikad nisam zaradio manje od 50 kuna, a najviše sam u jednom danu uzeo 3800 kuna. No to je bilo u Aljmašu na Veliku Gospu. Na trgu u Osijeku najviše sam zaradio 900 kuna. Zapisujem svaki dan koliko zaradim, a situacija je sve lošija – dodao je Roman, kojem je od zarade ipak važnija sreća, koju njegovo pevanje izazove kod prolaznika.
No, pevanje, osim fudbala, nije jedino čime se ovaj sportista bavi.
– Evo, prošle nedelje sam pomagao u selidbi, izbetonirao sam ogradu, a bio sam i konobar. Uvek nešto uleti pa se snalazim. Znaju me već ljudi, ovaj posao sa selidbom ponudio mi je fudbalski sudija. To je trajalo nekoliko sati, no dobio sam 200 kuna. Tako je to, važno da se snađeš – kaže Brnada.
Imao je i zanimljiv fudbalski put. Bio je u zagrebačkim niželigašima, ali i u Zagrebu, te Hrvatskom dragovoljcu. Pre devet godina gotovo je završio u Dinamu. Zdravko Mamić ga je pozvao da bude treći golman kluba.
– Mamić je veliki ljubitelj umetnosti, te je jednom prilikom bio pokrovitelj koncerta moje supruge Julije, koja se sjajno snalazi na violini. Tako je i čuo za mene te me zvao da dođem. Budući da poziv nisam dobio zbog svojih golmanskih kvaliteta bilo mi je glupo da dođem u Dinamo – istakao je Roman, koji je umalo završio i u Engleskoj.
– Nakon jedne utakmice prišao mi je gospodin pitavši me da li bih išao u inostranstvo, u Englesku. Gledao sam ga začuđeno, a on mi je rekao da je reč o Njukaslu, te da je on tamo trener golmana i juniora. Govorio mi je da bih branio u drugoj ili trećoj ligi, ali da je novac dobar. Moja supruga nije želela da idemo – kaže Brnada, koji je odbio i Osijek, ali zbog novca
– Tad nisu bili u dobroj finansijskoj situaciji, a ja sam imao solidna primanja u Olimpiji, pa sam mislio da je bolja opcija da ostanem – rekao je.
