Da li želite da zarađujete 160.000 dolara godišnje? Jedini uslov za to je da govorite naš jezik, da živite “preko Bare” i da želite da – špijunirate Srbiju. Zvuči gotovo neverovatno, ali upravo to piše u ponudi za posao koju je pre nekoliko dana objavila američka Centralna obaveštajna agencija CIA
CIA organizuje vrhunsku obuku za energične, kreativne i uporne obaveštajne profesionalce. Instruktori jezika izvršavaju programe koji studentima pružaju sva potrebna kulturološka i jezička znanja potrebna za rad i boravak u inostranstvu – navedeno je u oglasu za posao.
Pošto smo ispunili osnovne uslove, odnosno najvećoj obaveštajnoj organizaciji na svetu smo sa dva klika “obećali” da nikom nećemo reći za kakav posao konkurišemo i da se ne drogiramo – odlučili smo da se prijavimo. Jedino smo “prećutali” da nismo iz Amerike. Iako smo prvo očekivali da nam CIA traži lične podatke, i to detaljno za nekoliko kolena unazad, na samom početku pitali su nas da li smo državljani Sjedinjenih Američkih Država, da li bismo se preselili u Vašington i da li se trenutno nalazimo van teritorije “obećane zemlje”.
Uporno su ponavljali obaveštenja da s potencijalnim kandidatima ne žele da komuniciraju preko “žice”, odnosno interneta i telefona, ali to nas nije sprečilo da popunimo formular do kraja. Na sledećoj strani prijave, s nekoliko klikova smo označili jezik za koji konkurišemo, godine “predavanja”, kao i oblasti kojima bismo podučavali studente kroz srpski jezik (istorija, politika, sociologija, istraživanja, simboli…).
Kako piše na njihovom zvaničnom sajtu, nudi se posao za instruktore srpskog jezika koji bi “studente”, buduće obaveštajce, podučavali jeziku i kulturi našeg naroda, kako bi oni bili sposobni za rad i boravak u drugoj zemlji. Drugim rečima, Srbin bi obučio špijuna koji bi, potom, sa zadatkom došao u Srbiju.
– CIA organizuje vrhunsku obuku za energične, kreativne i uporne obaveštajne profesionalce. Instruktori jezika izvršavaju programe koji studentima pružaju sva potrebna kulturološka i jezička znanja potrebna za rad i boravak u inostranstvu – navedeno je u oglasu za posao.
Pošto smo ispunili osnovne uslove, odnosno najvećoj obaveštajnoj organizaciji na svetu smo sa dva klika “obećali” da nikom nećemo reći za kakav posao konkurišemo i da se ne drogiramo – odlučili smo da se prijavimo. Jedino smo “prećutali” da nismo iz Amerike. Iako smo prvo očekivali da nam CIA traži lične podatke, i to detaljno za nekoliko kolena unazad, na samom početku pitali su nas da li smo državljani Sjedinjenih Američkih Država, da li bismo se preselili u Vašington i da li se trenutno nalazimo van teritorije “obećane zemlje”.
Uporno su ponavljali obaveštenja da s potencijalnim kandidatima ne žele da komuniciraju preko “žice”, odnosno interneta i telefona, ali to nas nije sprečilo da popunimo formular do kraja. Na sledećoj strani prijave, s nekoliko klikova smo označili jezik za koji konkurišemo, godine “predavanja”, kao i oblasti kojima bismo podučavali studente kroz srpski jezik (istorija, politika, sociologija, istraživanja, simboli…).
Ono na šta je CIA posebno osetljiva jeste korišćenje narkotika, kao i zdravstveno stanje njihovog potencijalnog jezičkog instruktora. U obimnom pitanju, kandidat odgovora da li je u poslednjih godinu dana koristio ili zloupotrebljavao neke supstance u neograničenim količinama (kokain, krek, marihuana, hašiš, heroin, opijum, morfijum), antidepresive ili halucinogena sredstva. Upozoravaju nas da je sve to lako proverljivo ako prođemo u uži izbor. Zdravlje budućeg radnika CIA trebalo bi biti besprekorno, pa stoga nije poželjno da onaj ko druge uči o Srbiji bude alkoholičar, srčani bolesnik, da ima reumu, problem s kostima i mišićima, AIDS, i da je bivši zavisnik.
Poslednja grupa pitanja pre finalnog ostavljanja ličnih podataka jesu rasa i nacija. Amerikanci iz najpoznatije svetske obaveštajne službe ovde ne idu “u sitna crevca”, samo ih zanima da li pripadamo latino grupi naroda, crnoj, beloj, crvenoj ili žutoj rasi. I ukoliko smo “mešavina” Amerikanaca i Pakistanaca, Arapa, Kineza ili Afrikanaca, da to obavezno navedemo.
Na samom kraju upitnika, kada smo ostavili ime, prezime, adresu i broj telefona, iznenadili smo se kod datuma rođenja, jer nam je CIA tražila mesec i dan, ali ne i godinu. Domen ove obaveštajne agencije je još osamdesetih godina potvrdila replika iz kultnog filma “Balkanski špijun”.
Onaj ko konkuriše za bilo koji posao u ovoj obaveštajnoj agenciji mora ostati nem pred prijateljima, porodicom, čak i pred supružnikom. Kada kandidat prođe sva rigorozna testiranja i postane pripadnik tajne službe, on će dobiti vizitkarte i “zanimanje” u nekoj drugoj kompaniji i instrukcije o tome kako da se ponaša.
