Čedo Đordan, meštanin sela Mišljen kod Ljubinja, kako bi sebi i svojoj porodici, osigurao bezbedniji život, odlučio je da se sam pobrine za uklanjanje mina koje su u proteklom ratu posejane u ovom kraju. Jednostavno, pronalazi ih i uklanja iako mu je sa svakim korakom život ugrožen.
Prvi Čedin susret sa minama desio se pre nešto više od petnaest godina. Požari su ostavili pustoš na ionako pustim hercegovačkim goletima. Dobar broj mina nije eksplodirao, vrebale su čobane i stoku, piše Fokus.ba.
– Bili su ovde požari, posle požara na mestima gde nisu aktivirane, pojavile su se, vidiš pred sobom ubice, gledaš kako ćeš mu prići, a morali smo tako, jer smo ostali ovde, morao sam da stočarim, sve je bilo minirano. Imao sam komšiju ovde, koji nije radio oko mina, ali je nastradao. Digao sam preko 500, a nisam nastradao. Da li je sreća, da li je nesreća, uglavnom desilo se kako se desilo – priča Čedo.
Selo ima četiri stanovnika, a veoma lošim putem se stiže do njega. U selu Mišljen, život je težak. Najteže im pada samoća.
– Pa loše, loše što nemamo kome reći dobro jutro, popričati, pozvati na kafu jedni druge, sami nas dvoje, imamo još tu dvoje u komšiluku, starijih, jedino kad nam neko dođe iz drugog sela, grada, tada smo radosni – priča Mara Đordan.
Kada čujete šta Čedo radi, priučeni deminer, pomislite da je ovaj čovek bez straha. Hrabro pristupa tim metalnim ubicama, skida upaljače, pa neke od njih sklanja, kako bi Hercegovci rekli u škripinu. Podsećaju na zlo vreme koje je iza nas. Ali, nije samo Čedu strah.
– Kažu da se i lud boji, kako bi rekao da se ne bojim, ali čim sam ih dizao znači da je umanjen strah, ali ga ima – kaže Čedo.
Mara, Čedina supruga, dodaje da je strah uvek pristuan.
– Bojimo se, uvek se bojimo, i kad idemo tamo kroz minsko polje, uvek gledam gde ću stati. Toliko je vremena prošlo, ali nikad ne možemo reći nema više mina, uvek se bojimo i mislimo o njima.
– Govorila je odvedite ga u Hag, od tamo će se vratiti živ, a iz minskog polja, ne znam hoće li, dodaje Čedo.
Čedu je osnovno zanimanje stočarsvo. Ovce, krave, konji… Do sada je imao dosta štete, stradalo mu je petnestak jagnjadi, desetak konja. Sve u minskom polju. Čedo je pokazivao nadležnim gde postaviti table sa upozorenjem da je prostor zagađen minama. Na njima piše da je ulazak u minsko polje, krivično delo.
– I zadnju tablu kada su postavili, na njima piše, ulazak tamo kažnjivo delo, a da bi ja uterao svoju stoku u svoju ogradu, optužen sam da sam učinio kažnjivo delo, ne dižu se, zašto, da li je nemoć, ne znam o čemu se radi. Govorili su mi za plaćanje poreza, kad mi deminiraju imovinu tada ću i platiti porez – priča Čedo.
