Njega crkva naziva svetionikom pravoslavlja, utvrđenjem i učiteljem, dobrotom monaha, solunskom pohvalom i organom premudrosti. Njegova dela ulaze u najmudriju bogoslovsku literaturu. Mošti mu počivaju u Solunu, gde se smatraju čudotvornim, navodi svetikralj.org.nz.
Sveti Grigorije je i učitelj isihazma, mističnog pokreta nastalog na Svetoj gori, gde se i Grigorije zamonašio. Isihasti smatraju da se sabranošću, tihovanjem i usrdnom molitvom može doživeti i ugledati božanska svetlost, kao što su to doživeli Sveti apostoli pri preobraženju Hristovom na Tavoru.
Printkisn: Youtube/ nikolasMakedon
Grigorije je još kao dete dolazio u dodir sa svetogorskim monasima i mističkim pustinjacima.Godine 1318. u svojoj 21. godini otišao je na Svetu Goru.
Nekoliko godina kasnije, pod uticajem svoga učitelja Grigorija Vizantinca, sagradio je sebi keliju u malom seocetu kod Verije i živeo je strogo isposničkim životom oko 5 godina, okružen samo desetinom pustinjaka. Bio je isihasta i veliki deo života je proveo u potpunom ćutanju.
SABRANOST UMA
Boravio je 5 dana u toku sedmice sam u svojoj keliji; izlazio je samo subotom i nedeljom, kada bi sišao u manastir Lavru na liturgiju i pričešće i potom bi se ponovo vraćao u samoću svoje kelije.
Govorio je da “onima koji žele da se potpuno predaju molitvenoj samoći, ne samo što im je neugodno razgovaranje i opštenje sa mnoštvom ljudi, nego i sa onima koji žive na isti način kao i oni. To biva zato što se time prekida stalni i omiljeni razgovor sa Bogom, a sabranost uma, kojom se odlikuje unutarnji i istinski monah, razbija na dva dela a ponekad i na više delova.”
Foto: flickr/stanley yuu
Prema manastirskom pisanju većina ljudi pravi jednu uobičajenu i veliku grešku: Ljudi traže samo lepe i ugodne stvari i događaje, koji im omogućuju da što lakše i sa što manje truda žive svoj život.
Kada se počne okretati druga strana medalje – sa teškoćama, mukama i stradanjima, koje su u životu nerazdvojne od lepih i ugodnih stvari – tada oni počinju da traže izlaz iz nevolja koje su ih zadesile. Tada počinju misliti o Bogu i polako dolaziti u hram Božji, da bi tu potražili utehu i izbavljenje od svojih nevolja. Ove nedelje se takođe obeležava i 135 ugodnika Božijih, koji su se podvizavali u Kijevo-pečerskom manastiru.
