Kad ljudi nemaju pametnija posla onda ogovaraju i smišljaju pakosti. Takvima ništa ne valja, pogotovo oni koji nešto žele i hoće da urade, pozitivno, pomere sa “mrtve nule”, ili čak ispod nje. Oni ne prepoznaju pozitivnu energiju, entuzijazam i elan jer dangubeći izgubili su osećaj za realnim životnim stvarima. Živeći u oblacima postaju najžešći destruktivci.

Jedna od glavnih meta tih, i takvih, skorojevića u prijedorskom, ali i fudbalu Republike Srpske jeste Slaviša Kralj. Predsednik Gradskog FS Prijedor prošao je “kroz sito i rešeto”, ali je od ničega napravio nešto, a sada bi to, ponovo da demoliraju oni isti koji su već to uradili. Njima ne odgovaraju napredak ni ljudi s vizojom, jer oni postaju minorni i mali.

-Kada sam došao na mesto predsednika GFS Prijedor pre tri godine rekao sam da da hoću radim sa saradnicima i da pokušamo uspostaviti nove, drugačije odnose i u Savezu i u klubovima, konstatujući tad duboku podeljenost između frakcija u našem Gradu, a samim tim i klubova i sportskih radnika. Sada, nakon polovone svog mandata možemo reći da smo delomično uspeli, ali isto tako da je potrebno uložiti dodatne napore da se ljudi, kako sam tad naglašavao “prodavaci magle u fudbalu”, ne udalje iz ovog sporta – počeo je priču Slaviša Kralj, prvi čovek GFS Prijedor.

Kako ocenjujete rad GFS Prijedor?

-Smatran da je moj tim ljudi uspeo, za ovo kratko vreme, da napravi dosta aktivnosti koje su doprinele da GFS Prijedor sad izgleda puno ozbiljnije nego pre našeg dolaska. Gradski i opštinski savezi Područja Prijedor su bili samo pred izbore aktivni jer je tako ljudima odgovaralo. Našim angažovanjem Savez je stabilan i finansijski i kadrovski, uspjeli smo uspostaviti rad kancelarije, dobiti organizaciju svih omladinskih liga na području, pronaći sponzora za Kup Grada, organizovati turnire dece, seniora, žena, veterana, te seminare, konferencije klubova, napraviti i reprezentacije grada u omladinskim kategorijama, promovisti Savez i van granica Republike Srpske. Zahvaljujući upornosti i istrajnosti uspeli smo podmladiti i povećati liste delegata i izboriti se za povratak sredstava iz PFS u GFS. Trenutno se vode aktivnosti da kroz svoja statutarna prava budemo registracioni savez za koji smo ispunili uslove. Već treću godinu nema ni blokade u PFS Prijedor koja je bila svakodnevica.

Nailazite i na probleme?

-Iako smo dosta toga uspeli da uradimo nije bilo lako jer još uvek postoje ljudi prošlog vremena i Savezu i pojedinim klubovima kojima smeta naš rad. Namerno kažem rad i sve aktivnosti koje sprovodi ovaj tim ljudi koji daju čak i vlastita sredstva za rad svojih klubova i Saveza. Interes je jak GFS, a potom i PFS Prijedor. Što se tiče svih naših kadrova koji rade u Savezu i za Savez kao predsednik zadovoljan sam, osim odnosom FSRS prema našim ljudima u komisijama čiji sam i ja član.

Imate li podršku Grada Prijedora?

-Imamo, i te kako, iskrenu podršku kako bivšeg gradonačelnika Marka Pavića, tako i aktuelnog Milenka Đakovića za sve akcije koje smo najavili i sproveli.  Grad Prijedor nikad nije zakazao. Vođeni su i razgovori sa svim relevantnim gradskim službama o mogućnosti povećanja izdvajanja za klubove i Savez.

Kakva je saradnja sa Rudar Prijedorom, najvećim klubom prijedorske regije?

-Lično sam, ali i moj klub Radnik Urije pre nego što sam ušao u ovu priču smatrao da Rudar Prijedor, kao najveći i finansijski najstabilniji klub i treba da ima rukovodeće funkcije na svim nivioima sistema i danas stojim iza toga. Izborili smo se da to bude tako i činjenica da Rudar Prijedor nikad nije imao bolje pozicije, kako u PFS, tako i FSRS i FS BiH. E, sad da li klub to koristi na način koji treba ne znam, nisam siguran.

Rudar Prijedor je tresla kriza, još ga trese, bio je i štrajk igrača?

-Čestitam klubu na jesenjoj tituli, uspeh je napravljen u turbulentnoj sredini, bojim se da će se svi nagomilani problemi ovom titulom gurnuti pod tepih, kao i uvek. U samom klubu je mnogo nerazješnjenih stvari i međuljudskih odnosa, daj Bože da izdobri. Na utakmicama u Prijedoru nemamo ni 200 gledalaca, a nekada smo imali najposećeniji stadion. Pojedinci koji rade u Rudar Prijedoru ne prihvataju kritike, stiče se utisak da su sami sebi dovoljni i potrebni. Crvena zvezda, Partizan, Dinamo Zagreb… su veliki klubovi i institucije koji imaju milione navijača svakodnevno su izloženi kritikama i pohvalama sa svih strana. Ovde kad neko nešto kaže taj automatski postaje neprijatelj broj jedan. Dokle više tako? Zanimljivo je, ne valja ni kad ćutite, opet se stvara tenzija, teorija zavere. I što je najzanimljovije u tome svemu proizvodi se priča da neko ne voli Rudar Prijedor i radi protiv njega. Naprotiv, svi pozitivni kritičari ne vole neradnike i one koje svoj posao u najvećem klubu rade neodgovorno i neprofesionalno. Mediji su naši dobronamerni partneri i prijatelji, treba da ih iskoristimo u popularizaciji fudbala, a ne da otvaramo frontove s njima. Unapred, ko se sukobi medijima je osuđen na poraz!

Ali, Rudar Prijedor je Rudar Prijedor?

-Klub ima redovnu podršku Grada i dva izuzetno jaka sponzora. Svih ostalih trinaest klubova dobije od grada sredstava koliko sam Rudar Prijedor za godinu dana. Znači, mali su zaista minorni u odnosu na Rudar Prijedor, to nije dobro ni za koga. Klubu čestitam 90. rođendan i voleo bih da ovog leta u našem gradu imamo fudbalske svetkovine. Ne znam što, ali plašim se da će to da ide vrlo teško. Ubi nas sujeta i mala pamet. Zalgaću se za diplomatiju i razgovore do konačnog unapređenja.

Malo je kvalitetnih ljudi, nema vizije, sve je nekako provincijski?

-U Prijedoru i uopšte području nemamo ljudi spremnih da ulažu i vole fudbal kao što su u Banjaluci Sport Tim, Krupa na Vrbasu, u Semberiji Sloga Crnjelovo, Zvijezda-09, pa Sloga Simin Han ili ne znam više gde. Zato i kao Grad i kao područje zaostajemo za drugim sredinama i regijama, naši igrači i treneri su godinama drugoligaški, trećeligaški ili petoligaški, tu nema napretka ni za koga. U Prijedoru su gleda samo u Rudar Prijedor i nikog više, a Rudar Prijedor nije na nivou koji grad od 100.000 žitelja zaslužuje. Naše fudbalske potrebe su veće.

Radnik Urije

Kakvo je stanje u Radniku Urije, Vašoj bazi?

-Radnik je mali klub, ima velike finansijske probleme. Zahvaljujući gradonačelniku Milenku Đakoviću dobili smo sredstva za temelje i pomoć u izgradnji terena i stadiona. Klub je reorganizovan i slobodno mogu da kažem da sam prezadovoljan jer su u klubu zdravi ljudi, neopterećeni, koji vole fudbal. Imamo oko 70 registrovanih igrača u pet selekcija i to je bogatstvo. Ponosni smo na činjenicu da smo prošle godine organizovali međunarodni turnir za decu i da su naša deca nastrupala na 31 turniru. Sve aktivnosti sprovodimo uz pomoć roditelja. Živimo već sedmu godinu i želimo da budemo iskreni partner svima.

Omladinski fudbal

Predsednik ste komisije FSRS za omladinski fudbal, kakav je opis Vašeg posla?

-U omladinski fudbal mora da ulažemo. Žao mi je što predloženu reorganizaciju od strane moje Komisije nije razmatrana uopšte. Igrati lige bez prohodnosti je besmisleno i ne služe ni za šta. U gradovima i područjima svi mi zbog nesređenosti sistema uređujemo lige da bi deca bilo šta igrala. U tome svemu neko hoće da igra, neko neće, ko na pijaci. Taj haos donosi onda i podeljenost, ukratko imamo ovo što imamo.

FK Krupa

Mnogo dece iz Prijedora ste doveli u Krupu na Vrbasu, zašto?

-Pravo pitanje. Krupa je odličan primer organizovanog kluba i kako se radi i odnosi prema fudbalu. To je trenutno najuređeniji klub u Srpskoj, možda i BiH. Rezultati sve kažu. Petnaest mojih Urijaša je deo ovog koletiva i ja sam ponosan što je to tako i što su u zdravoj sredini. Kritikuju me zbog toga, ali kada mi u Prijedoru stvorimo normalne uslove i odnose u našoj kući onda ovakvih stvari neće biti. Naši mladi igrači su u zdravoj sredini i ovim putem hvala braći Ilić, Drašku i Dragomiru, na svemu onome što rade za mladost i fudbal. FK Krupa je najzdraviji kolektiv na ovim prostorima.

Sportski žurnal/Slavko BASARA