Na ulicama Prijedora svakodnevno se mogu sresti osobe sa psihičkim problemima o kojima niko ne brine, koje su zapuštene i prepuštene same sebi.
FOTO: B.MAJSTROVIĆ / RAS SRBIJA
Pretežno se kreću istim ulicama i zadržavaju na pojedinim delovima gde donose razni otpad.
Prijedorčani koji žive na Urijama kažu da njihovim ulicama gotovo svakog dana hoda jedna obolela žena.
– Žalosno ju je videti u takvom stanju. Zapuštena je i uvek nosi neke kese. Jedno vreme danima je sedela na travi na početku Prvomajske ulice i tu je svašta donela, pretežno otpad iz kontejnera, koji ona jede – priča jedan Prijedorčanin. Dodaje da je i u blizini tržnog centra viđao čoveka koji je napravio deponiju kraj ceste.
– Dok su letos bile tropske vrućine hodao je ulicom go do pojasa, pričao je glasno i smejao se. Nije nam prijatno prolaziti kraj njega – kaže on.
I meštani Pećana pričaju da po parku u ovom naselju često hoda zapušten mladić, koji ima psihičkih problema. Prilazi prolaznicima i moli ih za koju marku.
Da postoji veliki broj bolesnih o kojima niko ne brine, ističu i iz prijedorske Humanitarne organizacije „Hleb života“.
Predsednik ove organizacije Danko Malešević kaže da mnogi od njih dnevno dobijaju obrok u Javnoj kuhinji ove organizacije.
– Ponudimo im smeštaj u našem Centru za zavisnike i beskućnike koji se nalazi u Božićima, ali oni to ne prihvataju. Radije hodaju ulicama i žive u svojim stanovima koji su zapušteni i u užasnom stanju. Ne možemo ih prisiliti na smeštaj u Centru – tvrdi Malešević.
Dodaje da u Centru trenutno imaju 9 korisnika, koji imaju besplatan smeštaj, hranu i lečenje.
Iz prijedorskog Centra za socijalani rad kažu da se na ulicama povremeno pojavljuju osobe koje imaju problema u psihičkom funkcionisanju. Ističu da bi o njima prvenstveno trebalo da brinu članovi porodice.
– Praksa je pokazala da se najveći problemi javljaju upravo kod osoba koje nemaju srodnike, koji mogu i žele preuzeti brigu o bolesnoj osobi – kaže Gospa Sajak iz Centra.
Ističe i da te osobe poslednje vreme nisu uzrokovali veće probleme.
– Najčešće izgledaju zapušteno. Ne održavaju svoje kuće i stanove, pa u tom smislu njihovi postupci mogu biti problem za komšije ili zajednice etažnih vlasnika – smatra Sajakova.
Objašnjava da zakon nalaže da se osobe sa mentalnim poremećajima leče tako da se u najmanje mogućoj meri ograničavaju njihove slobode i prava.
To im, kaže, uzrokuje neugodnost, vređa njihovu ličnost i ljudsko dostojanstvo.
– Osoba sa mentalnim poremećajem koja može razumeti prirodu, posledice i opasnost predloženog lekarskog postupka, može se pregledati ili podvrgnuti lekarskom pregledu samo uz njegov pismeni pristanak i potpisivanje Ugovora o lečenju – ističe ona.
Dodaje da se osobe sa težim mentalnim poremećajima, koje mogu ugroziti sebe ili druge, mogu smestiti u zdravstvenu ustanovu bez pristanka, i to po zakonskom postupku za prislino zadržavanje i smeštaj.
– Problem je i što u RS ustanove koje zbrinjavaju te osobe nemaju dovoljno kapaciteta, pa dok se odobri njegovo smeštanje te osobe i dalje su na ulici gde pretstavljaju pretnju – zaključuje Sajakova.
Samci mole za pomoć
Prema podacima Centra za socijalni rad u gradu na Sani ima preko 200 osoba koje žive same, nemaju primanja i imovinu.
Imaju mesečna primanja od 124,65 KM, dok više od 100 ljudi prima dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Iz „Hleba života“ kažu da u njihovoj Javnoj kuhinji jedini dnevni obrok dobija oko 150 Prijedorčana.
– Samo me danas zvalo njih 15, koji mole za pomoć jer nemaju ogreva u ovim hladnim danima – ističe Malešević.
