Vrištanje u manjem uzrastu u starijem će lako preći u agresiju, autoagresiju i na kraju zavisnost, koja već sada ne može da se leči, jer je preduboko utkana u vaspitanje
Gubitak sna i apetita, pojačan stres, osamljivanje i presecanje konataka sa porodicom i prijateljima, a onda agresija i autoagresija kada im oduzmete predmet njihove zavisnosti, jednako prate i one koju su “navučeni” na igrice, i one koji žude za narkoticima.
Zavisnost od igrica je od početka ove godine zvanično određena kao vrsta bolesti od strane Svetske zdravstvene organizacije. Nju uvek odlikuje gubitak kontrole igrača, kome igranje postaje jedini prioritet u životu. Ono što se menja jeste “vrsta droge”, tj. igrice.
Printskrin: Youtube/League of Legends
– One koje su najpopularnije, na te se ljudi najviše i navuku. Trenutno su to PUB G (PlayerUnknown’s Battlegrounds) i Fortnajt (Fortnite), a do pre nekog vremena slušali smo priče o zavodljivom svetuLige legendi, World of warcraft-a, ili šarenih Fejsbuk igrica. Njih ima i dalje, samo su ih ove pretekle. Računica je da 10-15 odsto ljudi koji koriste internet, pa i ove igrice, imaju problematičan ili patološki odnos prema njima – rekao nam je defektolog Milan Radovanović iz savetovališta Entera.
Ipak, nisu promenila samo imena igrica.
– Za kratko vreme mlađa generacija postala je mnogo više ugrožena. Ranije su pomoć mahom tražili gejmeri, uzrasta od 16 do 26 godina, dok su to danas deca koja idu u osnovne škole, pa i u niže razrede. Takođe, ranije se zavisnost od igrica mogla okarakterisati kao muški problem, jer je broj žena bio minoran. Sada je procenat dečaka i devojčica koji od ovoga pate izjednačen, jer svi oni pripadaju generaciji koja raste sa internetom i telefon ne ispušta iz ruku – objašnjava on.
ŠPRIC VS. DŽOJSTIK
Igranje igrica može da bude jednako zavisno kao i upotreba heroina, već godinama ponavljaju lekari. Nivo dopamnina koji se luči u tim situacijama jednako je visok i u stanju da promeni strukturu pojedinih delova mozga. Kada se igrači odvoje od predmeta svoje zavisnosti, ponašaju se vrlo slično kao narkomani na početku krize.
“Zavisnici” su sve mlađa deca Foto: Shutterstock
– Imali smo mladića koji nekoliko godina nije izašao iz kuće, koliko se izgubio u tom svetu. Većina njih ne napušta svoju sobu po nekoliko meseci, bude se usred noći kada im roditelji spavaju, kako bi krišom igrali. Tu je bio dečko koji jednom kada sedne za kompjuter, ne pomera se po 35, 36 sati. Najradikalniji bio je slučaj da su majka i otac sinu sakrili komjuter, kako bi ga “skinuli” sa igrica, a on je onda sačekao da odu na posao, pokidao sve kablove i otšrafio sijalice u kući i rekao da će im ih dati, tek kada mu vrate računar – objašnjava Radovanović.
Uz to, on kaže da je kockara ili narkomana mnogo lakše lečiti nego zavisnika od igrica/interneta.
Lakše je skinuti narkomana ili kockara Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy
– Ova prva dva nikada više ne moraju da uđu u kockarnicu, tj. kupe narkotike, dok je internet postao deo naše svakodnevnice. Kada se jednom izgubite u toj zavisnosti, izuzetno je teško da se ona kasnije kontroliše, jer čak i dok ste na dovikavanju, vi upotrebljavate svoj predmet zavisnosti – kaže on.
SMRT OD IGRICA UVELIKO SE JAVLJA U SVETU
U Srbiji nije bilo primera da se neko ubije od igranja, ali u svetu jeste. Pre tri godine 17-godišnji Rusumro je nakon što je 22 dana u kontinuitetu samo igrao Defence od the Ancient, dok su istovremenodvojica mladića sa Tajvana preminula za svojim kompjuterima, igrajući Ligu legendi. Jedan od njih zaspao je u internet kafeu na tastaturi i tek nakon devet sati konobar je shvatio da je nepomičan i hladan. Kada su mrtvozornici došli da ga preuzmu, desna šaka mu je bila zgrčena kao da i dalje drži miša.
Umrli igrajući se ili zbog igrice izvršili samoubistvo Foto: Foter/Flickr/theIMEU, sxc.hu
Jedna devojčica u Americi, koja je inače bolovala od astme, bila je toliko koncetrisana na svoj X Box360, da nije primetila da joj se simptomi gušenja pogoršavaju. Posegla je za inhalatorom, ali nije stigla na vreme. Mladić u Velikoj Britaniji igrao je 24 sata bez prekida Rat tenkova. Nakon toga izašao je na cigaretu, zapalio i umro od srčanog udara.
ZAVISNOST OD TEHNOLOGIJE STVARNOST DANAŠNJE DECE
Kako Radovanović kaže, problem zavisnosti u poslednje vreme postaje izuzetno prepleten sa problemom “lošeg vaspitanja”.
Deca ne ispuštaju telefon i postaju zavisna od tehnologije Foto-ilustracija: Profimedia
– On se javlja kod dece koju je više vaspitavao telefon, nego roditelji. Poslednjih godina je aktuelno je da se detetu u svakoj prilici da telefon, kako bi se smirilo. Imao sam prilike da susretnem dete koje sva tri obroka dnevno jede samo ako na tabletu gleda crtaće. Svojevremeno su me zvali za dete manjeg uzrasta koje neće da gleda ništa na TV-u ili tabletu, ako to nije u HD formatu.Nedavno smo u čekaonici Instituta za majku i dete susreli dete koje je toliko vrištalo i uznemiravalo drugu bolesnu decu, sve dok mu roditelji nisu dali telefon. Kada bi ga uzeli, da odgovore na poziv, ponovo je dolazilo do histerije i plača – opisuje on.
Vrištanje u manjem uzrastu u starijem će lako preći u agresiju, autoagresiju i na kraju zavisnost, koja već sada ne može da se leči, jer je preduboko utkana u vaspitanje.
