Pjesma govori o odnosi roditelja i djece i raskolu između generacija
Na Fejsbuku kruži snimak koji je mnoge oduševio, a zaista i jeste nesvakidašnji.
Na snimku muškarac, uz pivo i cigare, recituje čuvenu “Protestnu pesmu” našeg čuvenog pesnika Mike Antića.
Pesma govori o odnosu roditelja i dece, i raskolu između generacija.
Poslušajte kako je ovaj muškarac recituje:
Verujemo da bi Antić bio ponosan kada bi video kako je njegova pesnička reč pronašla put do “običnog čoveka”, o kojem je i pisao.
I bio bi dirunt što je taj “običan čovek” prepoznao kako poezija može da izrazi baš ono što njega u svakodnevnom životu tišti i muči.
A ovako glase Antićevi stihovi koje je ovaj čovek, očigledno sa puno strasti, dara i pronalaženja, izrecitovao:
Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja čuvao, ljudi, ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta…
Sve im smeta.
Ja do škole pešačio
i po kiši i po snegu,
moje kćeri k’o knjeginje,
k’o da se u svili legu:
jednom šmrknu,
dvaput kinu
i beže u limuzinu.
Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja krčio s ocem šumu.
Plik do plika dlan mi ospe.
Mome sinu-gospodinu
teško i da đubre prospe.
Kad mu mati nešto reži
mislim: žensko pa nek’ reži.
A on: odmah kupi stvari
i od kuće u svet beži.
Još mi žvrlja neka pisma
oproštajna,
puna bola.
Ispadnemo pred njim krivi
mi i škola.
Traži novac, kuka, moli
– nema čime stan da plati,
a ja šašav
pa ga pustim
da se mirno kući vrati.
I sve divno, divno umem
samo – sebe ne razumem.
Sve sam ovo za njih stek’o.
Niko hvala nije rek’o.
K’o da moram da se zboram
i da leđa večno krivim
zbog prinčeva i princeza.
K’o da samo zato živim.
A ja živim jer se nadam
da me i sad negde čeka
jedna šuma iz detinjstva
i vedrica vrućeg mleka,
i tišina ispod brega,
i plav lepet ptičjih krila,
i ogromne žute zvezde
kao što je moja bila.
Al’ putevi zatravljeni.
Nad njima se magle tope.
Odavno su zatrpane
moje bose dečje stope.
Išao sam i ja u svet
bez režanja,
bez bežanja.
Išao sam da odrastem.
Sad sve mogu.
Sad sve umem.
Ali šta mi sve to vredi
kad sam sebe ne razumem.
Pesnik je u ovoj pesmi lepo dočarao kako se vremena menjaju i sa tim neizbežno dolazi do razlika u odrastanju, shvatanjima i načinu života. Starije generacije su odrasle u vremenu sa manje konfora, sa brže sazrevanja,ali i više mučenja. Današnja deca rastu sa mnogo više uživanja, detinjstvo im traje duže, ali takođe bivaju manje spremni za “šibanja” života, i manje imaju strpljenja za probleme koji nailaze tokom odrastanja.
Međutim, iako je i bol pesnika,i onoga koji ga recituje, sasvim razumnjiva, jednako kao i “žal za jednostavnijim vremenima” ne znači da su ta vremena i zaista bila bolja. I ne znači da je gore to što deca sada “duže” odrastaju, što se kasnije stupa u radni odnos, brak, i sve ostale odrasle stvari.
espreso.rs