Pjesma govori o odnosi roditelja i djece i raskolu između generacija

Na Fejsbuku kruži snimak koji je mnoge oduševio, a zaista i jeste nesvakidašnji.

Na snimku muškarac, uz pivo i cigare, recituje čuvenu “Protestnu pesmu” našeg čuvenog pesnika Mike Antića.

Pesma govori o odnosu roditelja i dece, i raskolu između generacija.

Poslušajte kako je ovaj muškarac recituje:

Verujemo da bi Antić bio ponosan kada bi video kako je njegova pesnička reč pronašla put do “običnog čoveka”, o kojem je i pisao.

I bio bi dirunt što je taj “običan čovek” prepoznao kako poezija može da izrazi baš ono što njega u svakodnevnom životu tišti i muči.

A ovako glase Antićevi stihovi koje je ovaj čovek, očigledno sa puno strasti, dara i pronalaženja, izrecitovao:

 

Svašta umem.

Stvarno umem.

Samo – sebe ne razumem.

Ja čuvao, ljudi, ovce

tamo negde na kraj sveta,

mojoj deci kajmak smeta,

luk im smeta…

Sve im smeta.

Ja do škole pešačio

i po kiši i po snegu,

moje kćeri k’o knjeginje,

k’o da se u svili legu:

jednom šmrknu,

dvaput kinu

i beže u limuzinu.

 

Svašta umem.

Stvarno umem.

Samo – sebe ne razumem.

Ja krčio s ocem šumu.

Plik do plika dlan mi ospe.

Mome sinu-gospodinu

teško i da đubre prospe.

Kad mu mati nešto reži

mislim: žensko pa nek’ reži.

A on: odmah kupi stvari

i od kuće u svet beži.

Još mi žvrlja neka pisma

oproštajna,

puna bola.

Ispadnemo pred njim krivi

mi i škola.

Traži novac, kuka, moli

– nema čime stan da plati,

a ja šašav

pa ga pustim

da se mirno kući vrati.

 

I sve divno, divno umem

samo – sebe ne razumem.

Sve sam ovo za njih stek’o.

Niko hvala nije rek’o.

K’o da moram da se zboram

i da leđa večno krivim

zbog prinčeva i princeza.

 

K’o da samo zato živim.

A ja živim jer se nadam

da me i sad negde čeka

jedna šuma iz detinjstva

i vedrica vrućeg mleka,

i tišina ispod brega,

i plav lepet ptičjih krila,

i ogromne žute zvezde

kao što je moja bila.

Al’ putevi zatravljeni.

Nad njima se magle tope.

Odavno su zatrpane

moje bose dečje stope.

 

Išao sam i ja u svet

bez režanja,

bez bežanja.

Išao sam da odrastem.

Sad sve mogu.

Sad sve umem.

Ali šta mi sve to vredi

kad sam sebe ne razumem.

Mika Antić
Mika AntićFOTO: PRINT SCREEN YOUTUBE

Pesnik je u ovoj pesmi lepo dočarao kako se vremena menjaju i sa tim neizbežno dolazi do razlika u odrastanju, shvatanjima i načinu života. Starije generacije su odrasle u vremenu sa manje konfora, sa brže sazrevanja,ali i više mučenja. Današnja deca rastu sa mnogo više uživanja, detinjstvo im traje duže, ali takođe bivaju manje spremni za “šibanja” života, i manje imaju strpljenja za probleme koji nailaze tokom odrastanja.

Međutim, iako je i bol pesnika,i onoga koji ga recituje, sasvim razumnjiva, jednako kao i “žal za jednostavnijim vremenima” ne znači da su ta vremena i zaista bila bolja. I ne znači da je gore to što deca sada “duže” odrastaju, što se kasnije stupa u radni odnos, brak, i sve ostale odrasle stvari.

espreso.rs