Visoke temperature čekaju nas i narednih nekoliko dana, a ljekari upozoravaju hronične bolesnike, ali i zdrave osobe, da rashlađuju prostorije u kojima borave, ne izlaze iz kuće u najtoplijem delu dana, piju dovoljno tečnosti i jedu laganu hranu.
Doktorka Branislava Matić Savićević iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kaže da ni zdravi ljudi ne treba organizam da izlažu preteranom naporu u najtoplijem djelu dana i da ljudi koji se bave sportom treba da treniraju uveče ili u ranim jutarnjim satima.
“Nikako ne treba izlaziti na trčanje ili neku drugu fizičku aktivnost u najtoplijem dijelu dana. Takođe je veoma važno uzimati dosta tečnostio u ustaljenom ritmu – na svakih sat vremena po čaša vode. Za organizam je već kasno ako osetimo žeđ”, kaže za Tanjug Matić Savićević.
Ona pojašnjava da tokom vrelih ljetnjih dana treba jesti laganu hranu, kako bi se organizam lakše izborio sa temperaturnim oscilacijama.
Za vrele ljetnje dane važno je i kakva se garderoba nosi, a sagovornica Tanjuga savjetuje da bude od prirodnih materijala sa što manje sintetike.
“Kada osetimo da se intenzivno znojimo odmah višak tečnosti treba brisati sa kože pamučnim peškirićem, jer na taj način omogućavamo da toplota isparava. Ukoliko je na našem telu stalno jedan film znoja, to je put do toplotnog udara”, pojašnjava ona.
Prostor u kome se boravi kod kuće, ali i radni prostor, treba stalno rashlađivati. Ukoliko se koriste klima uređaji razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne treba da bude veća od osam stepeni Celzijusovih.
“Glavna funkcija erkodišn aparata je da smanji vlažnost vazbuha, a ta komponenta mikroklime stvara najveće probleme i srčanim i hroničnim bolesnicima. Ne treba da boravimo u iglo uslovima”, kaže naša sagovornica i dodaje da je šok za organizam kada izađe sa plus 20 stepeni, na plus 40 stepeni.
Dešava se, dodaje ona, da ljudi ne znaju da imaju neku hroničnu bolest te da naglim temperaturnim oscilacijama taj hronični zdravstveni problem može da se iskomplikuje.
“Tokom toplih, letnjih dana moramo biti umereni u svemu – fizičkoj aktivnosti, ishrani, da prostor u kome se živio i radi održavamo hladnim i suvim”, naglasila je ona i dodala da komšije, rodbina, prijatelji treba da brinu jedni o drugima, a posebnu pažnju obratiti na one koji žive sami.
Kako kaže treba učiniti sve da do toplotnog udara ne dođe, a ukoliko se desi i ako je osoba na ulici treba je staviti u ležeći položaj, skloniti sa sunca i početi sa rashlađivanjem.
Toplotni udar, kako kaže, nosi sa sobom ozbiljne cerebralne i kardiovaskularne probleme te odmah treba pozvati hitnu pomoć.
“Mi se trudimo da ljude upoznamo sa prvim znacima koji mogu ukazati da može doći do toplotnog udara. Već je dovoljno da imate grčeve u nogama i to je znak da ste izgubili znojem mnogo minerala i da morate da povratite izgubljenu tečnost i minerale”, pojasnila je ona.
Dodaje da blaga nesvestica, ali i dekoncentracija takođe mogu biti pokazatelji da termoregulacija nije dobra.
