Iako hipertenzija retko pokazuje sopstvene simptome, ona povećava rizik od razvoja drugih zdravstvenih tegoba, kao što su moždani udar ili srčani udar
Prema nedavno objavljenoj studiji, život u hladnijoj kući može biti faktor rizika za hipertenziju. Autori studije veruju da temperatura u kući može biti razlog za razvoj visokog krvnog pritiska. Visoki krvni pritisak ili hipertenzija pogađa više od 100 miliona stanovnika planete Zemlje.
Iako hipertenzija retko pokazuje značajne simptome, ona hipertenzija retko pokazuje značajne simptome, ona povećava rizik od razvoja drugih zdravstvenih tegoba, kao što su moždani udar ili srčani udar. Visok krvni pritisak je sve prisutnije stanje i postavlja temelje za značajne i potencijalno promenljive zdravstvene ishode.
Zbog toga je važno razumeti zašto se to dešava i kako se time može upravljati. Mnogi faktori rizika, kao što su godine, porodična istorija hipertenzije, nezdrava ishrana, prevelika težina, pušenje i alkohol su već poznati.
Hipertenzija povećava rizik od razvoja drugih zdravstvenih tegoba, kao što su moždani udar ili srčani udar Foto: Pixabay.com
Nedavna studija, koja je sprovedena na koledžu u Londonu (UCL) u Velikoj Britaniji, dodaje novi faktor rizika na listu: temperaturu kuće. Istraživački rad pod nazivom “Moj krvni pritisak je danas nizak, da li imate grejanje?”, postavlja vezu između unutrašnje temperature i krvnog pritiska.
Ranija istraživanja su uslovno povezala hladnije životne uslove sa povećanim rizikom od hipertenzije, međutim, te studije nisu imale pristup nacionalnim reprezentativnim podacima, što je učinilo te rezultate manje korisnim. Najnovija studija, koja je sprovedena sa velikim brojem učesnika, daje mnogo snažnije zaključke o odnosu između kućne temperature i krvnog pritiska.
Istraživači su proučavali podatke iz ankete o zdravlju za Englesku, u anketu su uključene informacije o 4.659 osoba starijih od 16 godina. U početku je svaki učesnik popunjavao upitnike o faktorima životnog stila. Zatim ih je posetila medicinska sestra koja je merila temperaturu u dnevnoj sobi i nakon toga merila sistolni i dijastolni krvni pritisak, odnosno mere sile kontrakcije srca i otpor u krvnim sudovima.
Odnos između unutrašnje temperature i krvnog pritiska je najizraženiji kod učesnika koji nisu redovno vežbali Foto: Pixabay.com
Smatra se da je zdrav krvni pritisak između 90/60 mmH (milimetara žive ) i 120/80 mmHg. Naučnici su utvrdili da je za svaki stepen smanjenje temperature, došlo do porasta od 0,48 mmHg u sistolnom krvnom pritisku i 0,45 mmHg u dijastolnom krvnom pritisku.
Za pojedince u najhladnijim domovima je prosečni sistolni krvni pritisak iznosio je 126,64 mmHg, a dijastolni je bio 74,52 mmHg. Oni u najtoplijim domovima su bili u proseku 121,12 mmHg i 70,51 mmHg.
Da li lekari treba da uzmu u obzir unutrašnju temperaturu?
Ovi nalazi su bili značajni čak i nakon što su podaci prilagođeni kako bi se objasnile potencijalno zbunjujuće varijable, kao što su socioekonomska demografija i spoljašnja temperatura. Odnos između unutrašnje temperature i krvnog pritiska je najizraženiji kod učesnika koji nisu redovno vežbali. Stoga, povećani nivoi vežbanja mogu pomoći da se preokrenu potencijalni negativni efekti življenja na hladnijim temperaturama.
Povećani nivoi vežbanja mogu pomoći da se preokrenu potencijalni negativni efekti življenja na hladnijim temperaturama Foto: Pixabay.com
– Naše istraživanje je pomoglo u objašnjavanju povećanih stopa hipertenzije, kao i potencijalnpg porasta smrtnih slučajeva od moždanog udara i srčanih oboljenja, u zimskim mesecima. To ukazuje na to da se unutrašnje temperature moraju ozbiljnije shvatiti u dijagnozama i odlukama o lečenju, ali, i javnim zdravstvenim porukama. – kaže viši naučni saradnik dr Stiven Jivraj iz UCL-ovog Instituta za epidemiologiju i zdravstvenu zaštitu.
Istraživači veruju da nova studija pruža dovoljno snažnih dokaza koji mogu da se koriste za savetovanje određenih pacijenata sa hipertenzijom.
– Predlažemo da lekari uzmu u obzir unutrašnju temperaturu, jer bi to moglo uticati na dijagnozu ako neko ima graničnu hipertenziju, a osobama sa hladnijim domovima možda će biti potrebne veće doze lekova. – kaže koautor studije Hongde Zhao.
Iz sakupljenih podataka, naučnici nisu mogli da utvrde savršenu temperaturu koja treba da bude u kućama. Međutim, autori sugerišu da bi najmanje 21 stepen bilo preporučljivo.
