U mučnim i stradalnim vremenima koja su počela 1990-ih godina, prilikom raspada bivše Јugoslavije, Srbi su doživjeli više gubitničkih procesa u kojima je formiranje Republike Srpske jedini istinski veliki dobitak, istakao je predsjednik Matice Srpske Dragan Stanić.
Među tim gubicima, naveo je Stanić, najveći je slom Republike Srpske Krajine, otmica Kosova i Metohije, kao i nasilno identitetsko preoblikovanje Crne Gore, zbog čega bi 9. januar – Dan Republike Srpske trebalo da postane praznik svih Srba.
Prema njegovim riječima, događaji tokom 1990-ih godina su pokazali ne samo političku zrelost Srba u BiH, nego i njihovu odlučnost da čvrsto uzmu sudbinu u sopstvene ruke.
“Ostali narodi SFRЈ su odlučnom distancom pomogli nama Srbima da shvatimo jednostavnu istinu, a to je da smo u političkom smislu najjači kada smo sami, jer onda smo prinuđeni da mislimo čisto, pa tada tražimo rešenja koja su spasonosna za naše biće, rešenja koja su realno ostvariva”, istakao je Stanić na svečanoj akademiji u Banjaluci povodom Dana Republike Srpske.
On je naglasio da biti Srbin danas, kao ni u prethodnim vremenima, nije lako ali je časno, jer Srbi imaju istoriju kojom se mogu ponositi.
“O tome može da nam kaže Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan. Kao i ovaj svetac i naš narod je za mnogo šta bio optuživan, o njemu su svedočili mnogi lažni svedoci, ali sve to sa ozbiljnom, objektivnom, uravnoteženom argumentacijom nikako se ne može dovesti u vezu”, rekao je Stanić.
On je dodao da je na Srbima da se spremno uhvate u koštac sa svim tim optužbama, pa i ako je potrebno stradati u tim pokušajima.
“Svetac koji je donedavno hodao među nama, naš patrijarh Pavle, to je iskazao rečima: `Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi`. Ako je tako, onda to što ćemo stradati, mučiti se, patiti se nije ono najstrašnije što nam se može desiti”, poručio je Stanić.
On je naglasio da se od Svetog Stefana, koji se danas proslavlja, može mnogo naučiti, jer on upozorava da je briga o siromašnima, gladnima i bolesnima važan činilac kako tradicionalne narodne, religijske zajednice, tako i modernog društva.
“Po Svetom pismu, Sveti Stefan je čovek napunjen verom i Duhom Svetim, koji sobom donosi energiju Gospoda, a time čini da i ljudski svet tako dragocenom, spasonosnom energijom biva ispunjen. Bez Boga nema trajnoga izvora ljubavi za čoveka ili se ta ljubav pojavljuje tek sporadično i bez snage kontinuiranog postojanja”, rekao je Stanić.
On je dodao da je u borbi sa zlom za ovog sveca bilo važno da sačuva ono što je imao prije pojave zlih sila, a to je ispunjenost vjerom i Duhom Svetim, da ne poklekne pred teškoćama i ne zapusti dušu svoju, ne dozvoli da duša padne i izjednači se sa nečistim silama.
“Izgovarajući teške reči za teška zlodela, Sveti Stefan je bio potpuno spreman na vlastito žrtvovanje zarad očuvanja Duha Svetoga na ovome svetu, ali ništa nije bio spreman da učini da bi uzvišenost duha svetoga bila ugrožena”, rekao je Stanić.
On je istakao da je važno zajedništvo svih ljudi dobre volje, te da bi bilo poželjno smanjiti visok stepen postradanja srpskog naroda i da Srbi pokušaju svoje ciljeve ostvariti sa što manje žrtava.
“Naučiti se da ponekad zaćutimo ima smisla samo ako tom ćutnjom dopuštamo da Gospod progovori u nama i da osluhnemo ono do čega ne možemo samo svojom ljudskom pameću doći”, rekao je Stanić.
