Nikada ne pitajte dete da li ima domaći zadatak i kako je bilo u školi, dajte mu prostora da stekne osećaj za sopstvene obaveze.
Deci je ovakav stav mnogo potrebniji od vašeg sistematskog uplitanja u njihove obaveze. Da li mislite da bi vaše dete moglo da bude uspešnije, samostalnije i organizovanije ako ćete stalno biti njihov tutor? Ili bi im možda ipak malo više pomoglo da ih “gurnete u vatru” i jednostavno ostavite da se snađu sami?
Verujemo da bi mnogi moderni roditelji radije odabrali prvu varijantu, ali ne – nipošto! Prema mišljenju vrsnog porodičnog psihologa u autora brojnih knjiga dr Kevina Lemana – ako želite da deca “mućnu svojom glavom”, pustite ih da se snalaze sami. Neće biti smak sveta ako koji put, tu i tamo omaše jer je baš to dobro za njihovo dobro.
Ako se vaš školarac dobro snalazi u školi, nije loš učenik i ima već dosta usađenih radnih navika slobodno nastavite tim tempom i omogućite mu još kvalitetnije okruženje za daljnje sazrevanje tako što ćete ga još malo pustiti.
1. Kada dete dođe iz škole nikako ne postavljajte glupo pitanje “Kako je bilo u školi”.
Zamislite samo da vas svaki dan s vrata dočekaju svaki dan s istim pitanjem: Kako je bilo na poslu – i verujemo da ćete već treći dan početi da izbegavate da dajete odgovort na to pitanje. E pa tako je i deci. Umesto toga jednostavno sačekajte da dete samo započne razgovor o tome. Možda će mu prvih nekoliko dana biti čudno, očekivaće to pitanje od vas, a kada shvati da pitanja više nema počeće samo da priča. I tada ćutite. Pustite dete da priča i potstaknite samo malo više s dobrom rečenicom “Pričaj mi još o tome”. Ako niste primetili – to nije pitanje, to je vrsta zapovedi koja nije ni nagla ni autoritativna već potsticajna, dete će tako konačno samo poželeti da priča više.
pixabay.com
2. Ne pitajte ih ni za domaći zadatak.
To je još jedno pitanje koje deca ne mogu da smisle. Da, naravno da imaju domaći. Skoro svaki dan imaju domaći i zato prestanite to da ih zapitkujete. Prepustite da domaći zadatak bude njihova obaveza, njihova stvar koju će uraditi onda kada to njima bude odgovaralo. Možda će u početku pomisliti da vas nije briga za domaći pa će možda poželeti namerno da ga “zaborave” – jer vi niste ništa pitali – tada nemojte zanemariti sankcije. Možda će nekome u toj situaciji biti dovoljna opaska učitelja, a možda će tek nakon vaše opaske proraditi njihova samostalnost i od tada će svoj domaći pisati sami – bez vašeg uplitanja i pitanja.
Mnogi roditelji zaboravljaju da je domaći zadatak zamišljen kao obaveza deteta, da bi stekli naviku izvršavanja svojih obaveza ne treba im vaš potsticaj već njihovo saznanje. Uostalom, tako ćete se konačno rešiti te mrske obaveze zvana domaći zadatak.
3. Ne budite ih za školu.
Ako svako jutro imate paniku oko buđenja deteta za školu jednostavno recite dosta. Prestani da budete njihov budilnik- neka steknu naviku da se bude sami. Nabavite im budilnik, uključite alarm na telefonu, šta god želite – i pustite ih. Prvih par dana će sigurno prespavati budilnik, neka – pustite – naučiće jer će svako kašnjenje u školu imati određene posledice, a iz posledica se najbolje uči zar ne? Naravno, to se ne odnosi striktno na prvake, ali deca u drugom i višim razredima već bi trebala snositi tu odgovornost jer je škola isključivo njihova obaveza.
4. Ne ponosite se baš svakom peticom.
Naravno da ćete biti ponosni na njihovu peticu, ali nemojte im dati do znanja da je vas ta petica učinila presrećnim i ponosnim, radije im recite – “Odlično, to je super za tebe, zar ne?” – odnosno, dajte im do znanja da je ta ocena samo njihova ocena i njihov uspeh, i da bi oni trebali biti srećniji zbog nje od vas. Mnogo dece naime nosi svoje petice roditeljima mislići da će mamu i tatu ta ocena jako razveseliti, što je istina, ali veselje bi ipak prvenstveno trebalo da bude njihovo, i to je mnogo važnije nego da se oceni veselite samo vi. Tako će dete brže usvojiti potrebu da bude uspešnije radi sebe, ne radi vas.
5. Oslobodite ih izvanškolskih aktivnosti.
Uz školu, domaći zadatak, spavanje i igru deci ne ostaje puno vremena za roditeljska druženja, a ona su, verujte, kaže dr. Leman, važnija od izvanškolskih aktivnosti. Zato se držite zlatnog pravila – jedna aktivnosti sasvim je dovoljna da vaše dete dobije još nešto prakse i iskustva mimo škole tako da im ostaje dovoljno vremena, a i vama, za spontano druženje i odmor.
