Zbog identiteta. Zna da ni jedan Bošnjak, musliman, Albanac ili Hrvat neće postati Crnogorac. A fali mu samo šest posto da napravi većinski narod
Piše: Mišo Vujović
Poznat je da javno ne proziva ljude. Kaže. Ali ih tajno odstreljuje. Tvrde! Pendrek i suzavac su ga ustoličili a kolektivna nesreća utvrdila.
A “krv je ljudska ‘rana naopaka”, opominje Njegoš. Zna on to, ali je zabrazdio preduboko.
Tu nema povlačenja. Možda i bi on ali neće oni. A mnogo ih je na gladan stomak prejedenih i nenadošćenih. I gazde se pitaju.
A zaigralo se žestoko na sve i na svašta.
“Žrtvovao je trideset godina života”, prepoznajući evropsku perspektivu Crne Gore, započetu još u vreme knjaza Danila. Njegov vladarski staž uskoro će dostići godine života knjaza Danila. On zna kako da od pukotine napravi provaliju. Kod oponenata naravno. Bori se ko laf protiv konzerviranja stanja iz prošlosti.
“Umesto velike Srbije, Velike Hrvatske i Velike Albanije dobili smo veliku tragediju”! Svoju ulogu u svemu ne pominje. Kao da je juče izašao iz Pašićevog šinjela.
Svoj ratni angažman u intervju Senadu Hadžifejzoviću objašnjava:
“Vođeni idejom da odbranimo Jugoslaviju i sami smo postali žrtve jedne pogrešne politike i propagande tog vremena”!
Crkva je ujedinila narod. On crkvu optužuje za “vjerski monopol”. Srpsku! Čiju bi drugu smeo da čačne.
“Ona opstruira postojanje pravne države”.
A država je on. On će narodom braniti državu.
Sebe i svitu. Narodom na narod, koliko god da košta. Već lagano huška “patriote” na “ludake” u litijama.
“I oni imaju pravo na svoj stav”!
Jedne smatra javno ludacima druge prećutno stokom.
“Izabrani smo da predvodimo a ne da sledimo narod!” Kune se u multietnički sklad do poslednjeg albanskog i bošnjačkog glasa.
Tako autokrata vidi demokratiju.
Raspop Miraš oblizuje brkove:
“Država će oduzeti crkve i manastire i distribuirati ih onome kome to pripada”, veli. Distribucija struje iz malih hidroelektrana je pripala sinu Blažu, a tata će na nejaka pleća crkve i manastire. Niko kao on nije znao da drži podanike pod uravnoteženom i kontrolisanom tenzijom.
Njegov autokratski uzor Josip Broz se isključivo bavio sobom. On je taj model unapredio do savršenstva, sa izvesnim “suficitom političke kulture”.
Zaorao je brazdu po sred duše naroda. Svašta mu se, kažu, može osporiti, ali da neko od njega bolje laže to mu niko ne osporava. A on je oborio sve što se moglo obaliti. Od obesmišljenog Ustava do sluđenog naroda. Poziva se na građansku državu crnogorčeći Srbe. Zbog identiteta. Zna da ni jedan Bošnjak, musliman, Albanac ili Hrvat neće postati Crnogorac. A fali mu samo šest posto da napravi većinski narod.
“Srpska crkva čuva infrastrukturu velike Srbije”, otkriva ono što je i brozovićima promaklo.
Ostala mu je crkva da je usisa u partiju. Srpska crkva uživa dvotrećinsko poverenje građana. Rejting kakav nijedna stranka.A crkva jeste stranka i to saborna Hristova stara dva milenijuma.
Kompleksan je profil ovog autokrate i autokefalnog ateiste, ali mu je teško osporiti maestralno manervisanje, i politička kombinatoriku. “Crna Gora je kaže, 150 godina pre autokefalnosti srpske crkve 1219.godine imala kralja Mihajila”. Ali prećutkuje da u to vreme Crna Gora nije postojala. Da je Mihajlo I Vojislavljević bio srpski kralj koji je vladao Dukljom, Travunijom, Zahumljem i Raškom.
Vezu sa autokefalnošću našao je preko ni manje ni više nego Dukljansko – barske nadbiskupuje.
Proteste protiv Zakona o verskim slobodama naziva “grubom manipulacijom”, a sam Zakon definiše kao “dodatnu harmonizaciju Crne Gore sa evropskim sistemom vrednosti”.
Tvrdi da protesti više nisu crkvenog karaktera kao ni pitanje odnosa crkve i države već je to strogo “političko pitanje”.
“Na toj političkoj platformi upregnuti su interesi raznih struktura koji deluju protiv države Crne Gore i njenog građanskog koncepta”!
“Ajde!”, rekao bi Bili Piton, šef pogrebne mafije iz filma “Maratonci trče počasni krug”.
