Kompanija Meser iz Sarajeva upisana je u Registar proizvođača lijekova tek od 8. marta ove godine, od kada je i mogla da distribuiše kiseonik bolnicama u BiH.
Kakva je sprega Agencije za lijekove i preduzeća Meser?
Postavlja se pitanje, kakav se kiseonik koristio u bolnicama do tada?
I kako to da je direktor Agencije za lijekove Aleksandar Zolak jedino Meseru dao dozvolu za proizvodnju i prometovanje?
U kakvoj su sprezi Zolak i Meser? Da li je pozadina cijele priče da sarajevski Meser kiseonikom pokrije i teritoriju Republike Srpske?
Kiseonik se u BiH uvozi pod jednim tarifnim brojem, objašnjavaju u Upravi za indirektno oporezivanje. To znači da nema podjele na industrijski ili medicinski.
– Sav kiseonik koji se uveze svrstava se u jednu tarifnu oznaku i za tu vrstu robe nije potrebnaa nikakva dozvola, odnosno ta vrsta robe nije na režimu dozvola – pojasnio je Ratko Kovačević, portparol UIO BiH.
Ko ima dozvolu za promet i proizvodnju kiseonika u BiH?
U Agenciji za lijekove juče su nam rekli da dozvolu ima samo jedna kompanija, Meser.
– Pogledajte na sajtu Agencije, tu je samo ona tražila i dobila dozvolu – rekao je direktor Agencije Aleksandar Zolak.
Istina je da je samo Meser registrovan za promet i proizvodnju kiseonika, ali je Zolak propustio da kaže da je Meser dozvolu dobio u martu ove godine.
Postavlja se pitanje, kako je do tada mogao da obavlja taj posao?
Prema našim saznanjima, kompanija Meser ima Fabriku za proizvodnju kiseonika u Zenici, ali ona može da pokrije samo mali dio ukupnih potraživanja njenih kupaca. Što znači da kupuje kiseonik koje uvoze druge kompanije, među kojima je i Kras iz Laktaša. To nam je potvrdio i advokat tih preduzeća.
-D.o.o. Kras iz Laktaša jedan je od dobavljača za zdravstvene ustanove. Uvozi iz zemalja EU kiseonik izuzetno visokog kvaliteta, čak do 99,95 % čistioće. D.o.o. Meser je kupac Doo Kras, i Kras D.o.o. je isporučilac Meseru u Federaciji – navodi advokat Goran Vasilić.
Od koga sve Meser uvozi kiseonik i da li ga prečišćava, kao što tvrdi Zolak, pitanja su na koja iz ovog preduzeća čekamo odgovor.
A Zolaka smo i danas kontaktirali, ali na naše pozive nije odgovarao. Željeli smo da čujemo šta je sve potrebno da neko preduzeće bude registrovano za proizvodnju i promet kiseonika, da li je Meser dostavio potrebnu dokumentaciju?
Zolak je juče tvrdio da imaju laboratoriju, ali nije rekao gdje se tačno nalazi, da li u Agenciji?
Bivši dugogodišnji službenik Agencije Zoran Јosipović tvrdi da Agencija nikada nije uspjela da nabavi skupu opremu za laboratoriju.
Sada je ključno pitanje – da li je za Meser rađena administrativna kontrola ili uzorkovanje? I zašto Zolak nalaz ne predoči javnosti?
U problemu su i sve zdravstvene ustanove, koje nisu nabavljale kiseonik od Mesera.
Primjer je i trebinjska bolnica, na čijem tenderu je prošlo preduzeće iz Bijeljine. Meser tada dostavlja podatke da bijeljinska kompanija nema dozvolu za promet. U taj slučaj uključuje se Transparensi intrnešenal, a nakon toga Agencija za lijekove šalje svoje inspektore koji utvrđuju da dobavljač nije imao dozvolu za promet.
A kako će, kad je samo Meser upisan u Zolakov registar.
Da li je sve ovo što se dešava u vezi sa kiseonikom nastavak političkog rata PDP-a i SNSD-a.
Tačku na “I” trebalo bi da sutra stavi inostrana nezavisna revizorska kuća, koja treba da objavi nalaz o ispravnosti kiseonika, uzorkovanog u UKC-u.
