Marija Nović sa 17 godina je postala najmlađi pilot u istoriji generalne avijacije u Republici Srpskoj i BiH. Iako su prvi planovi na Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu bili vezani za kontrolu leta, sa nepunih 17 godina kreće na obuku za pilota. I bio je dovoljan jedan let da ova mlada Dervenćanka shvati da je njena budućnost – pilotska kabina. Nastaviće obuku za pilota putničkih aviona. Iako bi voljela da bude i za komandama vojne letjelice, sebe ipak vidi na mjestu kapetana u Eirbus avionu.
Kada ste prvi put osjetili čari avijacije i šta Vas je privuklo avionima?
Nović: Moje interesovanje za avijaciju se pojavilo sa 14 godina, kada sam odlučila da upišem Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu.
Upisala sam smer Aviotehničar vazdušnog saobraćaja za spasavanje.
Moji prvi planovi i želje su bili vezani samo za kontrolu leta.
Nakon završene prve godine i postignutog uspeha otvorila se mogućnost da u mojoj školi pohađam paralelno sa nastavom i teorijski deo nastave za PPL pilota.
Položila sam 9 ispita u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo u Beogradu sa svojih nepunih 17 godina i stekla pravo da pohađam praktičnu obuku.
Gdje ste završili školu/obuku za pilote, koje uslove ste morali ispuniti i da li Vam je bilo naporno?
Nović: U toku raspusta (tri meseca) živela sam na aerodromu u Subotici i pohađala praktičnu obuku.
Kada sam došla na obuku smatrala sam da je to dobro kako bih jednog dana bolje obavljala posao kontrole leta i da bih bolje razumela pilote koji su na drugoj strani veze.
Međutim, prvim letom prema jugu Srbije kada sam kontaktirala kontrolni toranj Beograd moji planovi su se promenili.
Shvatila sam da je upravo pilotska profesija ona kojom želim da se bavim i da je obavljam sa ljubavlju.
To su naravno prepoznali i instuktori, a naročito moj instruktor Arpad Dudaš koji nije krio svoje mišljenje o mom talentu i osećaju za letenje.
Tako da je nakon mesec dana obuke usledilo i prvo „laširanje” – prvi samostalni let bez instruktora.
Koliko dugo upravljate i kojim modelom aviona i kada ste i s koliko godina dobili zvanje pilota?
Nović: Do sada sam imam 50 sati leta i imala sam priliku da upravljam sledećim modelima aviona: Cessna 150, Cessna 172, Piper 38.
Polaganje za PPL pilota sam imala početkom oktobra, tako da sam sa svojih 17 godina zvanično postala pilot.
Razmišljate li o daljem profesionalnom usavršavanju?
Nović: Svakako, obuku nastavljam dalje. U narednoj godini planiram da napravim 150 sati letenja.
Tokom sledećeg raspusta ću upisati teorijsku obuku ATPL u trajanju od oko 750 sati u Mađarskoj i nastaviti obuku za komercijalnog pilota (za putničke avione).
Kada počne školska godina paralelno ću ići u 4. godinu Vazduhoplovne akademije i prvu godinu Saobraćajnog fakulteta, vazduhoplovni smer.
Takođe, planiram upisati i dalje školovanje na Vazduhoplovnoj akademiji, Visoka škola za strukovne studije- smer kontrola leta.
Tako da do svoje 21. godine, kada je to i zakonom dozvoljeno, mogu početi da radim kao pilot komercijalnih letova.
NA MJESTU KAPETANA!
Gdje se vidite u narednom periodu kada je u pitanju avijacija?
Nović: Moram priznati da bih volela da budem i vojni pilot, ali ipak sam se odlučila za civilno vazduhoplovstvo.
Vidim se kao kapetan u nekom Eirbus avionu, bilo domaćih ili stranih kompanija.
SLOBODA!
Da li je zaista samo nebo granica?
Nović: Može se tako reći, mada sa jedne strane je to posebna sloboda i zadovoljstvo, a sa druge puno ograničenja, odgovornosti i savesnosti.
