U sunčano nedeljno jutro, 8. novembra, baš na Mitrovdan, zazvonio je telefon u stanu sedmočlane porodice Curić iz Palančišta kod Prijedora i prijatno iznenadio i obradovao sve ukućane.
Bio je to telefonski poziv iz Danske, a s druge strane bio je naš čitalac Ramiz Karadža, inače rodom iz Trebinja, koji je rekao da želi da pomogne ovoj siromašnoj porodici. “Bio sam u čudu, a kako i ne bih, jer posle svih ovih silnih godina u kojima smo živeli samo od obećanja da će nam neko dati posao, možda sobičak, malu socijalnu pomoć, javio se nepoznati čovek iz dalekog sveta i ponudio od sebe, tek tako, prilog za naših petoro mališana! Počeo sam da mucam i da se zahvaljujem, a ovaj čovek je samo kratko poručio da ne treba da se zahvaljujem, jer to je njegova želja i odluka. I završio telefonski razgovor….”, priča reporteru “Vesti” Igor Curić, čovek koji ima iza sebe 15 godina rada na crno, najčešće kao pekar, visok pritisak i izgubljenu nadu u ljudsku reč.
Ovaj otac petoro zdrave dečice od kojih najstarije ima 13 godina, a najmlađe samo godinu i još je u pelenama, vrlo brzo se uverio da nije reč o šali, jer je Vestern unionom na kućnu adresu stiglo 60 evra iz Danske.
– Ne mogu, a da još jednom ne kažem hvala nepoznatom donatoru, baš kao ni čitaocu iz
Nemačke koji nas je, takođe, nazvao. I ja i moja supruga Biljana iznenađeni smo reakcijom i odzivom humanih ljudi, spremnih da nas daruju od srca. Ništa manje nismo zahvalni i našim sugrađanima iz Prijedora koji su se istog časa organizovali i već nam uručili pomoć u dečjoj obući i odeći. Utoliko je lepše bilo ovo iznenađenje, jer iskreno mi smo odavno izgubili svaku nadu da će neko da se osvrne i na nas. Nikada se nismo javno požalili, znamo da je nekima mnogo teže nego nama, a ćute i trpe… Progovorili smo samo radi toga da bi neko ponudio meni kao glavi porodice stalni posao od koga ću moći da izdržavam svoju porodicu. Sve dok mogu da nadničim moja deca neće biti gladna, ali voleo bih da mirno spavam znajući da će biti siti i ravnopravni među svojim vršnjacima i da za njih postoji neka svetlija budućnost – rekao nam je 34-godišnji Igor Curić, koji nije štedeo reči zahvalnosti upućene redakciji “Vesti” i Udruženju porodica sa četvoro i više dece Roda iz Prijedora, od kojih je potekla i inicijativa za pomoć ovoj familiji.
U međuvremenu, Curićima su se javili i predstavnici Organizacije porodica poginulih i zarobljenih boraca i nestalih civila grada Prijedora, a predsednica Zdravka Karlica obećala im je pomoć u saradnji sa Crvenim krstom grada. – Sada očekujemo i njihovu posetu – kažu Curići.
