Politički analitičar Dragomir Anđelković rekao je da je Republika Srpska čvrst orah, rođena u borbi i opstaje u borbi i sigurno je da će ona i dalje opstati i izboriti se sa licemjerjem zapadne demokratije.
“Republika Srpska od starta je suočena sa tim licemerjem. Kada je proglašena nezavisnost BiH, negirano je pravo konstitutivnog srpskog naroda da da svoje mišljenje. Od toga da su krojene granice tako da niko nije vodio računa o tome da su Srbi bili većina vekovima na mnogim teritorijama koje su nam oduzete. Mi smo već, nekako, navikli da plivamo u živom blatu, a to je s jedne strane dobro. Srećom, naša Republika Srpska je čvrst orah, rođena u borbi i opstaje u borbi i sigurno će i dalje opstati”, istakao je Anđelković gostujući u programu Radio-televizije Srbije.
Na pitanje da li će u Srpskoj biti održan referendum o 9. januaru, Danu Republike, Anđelković je rekao da će referenduma u nekom trenutku vjerovatno biti, ali da on u ovom slučaju nije sveto pismo.
“To je samo jedan od načina da se Republika Srpska odbrani od jedne vrste mirnodopske agresije. Ustavni sud u svakoj zemlji služi za odbranu ustavnog poretka. Ustavni sud u BiH je formiran radi razaranja tog ustavnog poretka. On služi tihoj modifikaciji Dejtonskog sporazuma. Znači, mir je zaključen, na osnovu tog mirovnog sporazuma definisan je Ustav, a sada je stvorena institucija koja protivno sistemu nacionalnog veta i mogućnosti svakog naroda da brani stečena prava modifikuje voljom stranaca ustavno uređenje, polako gura BiH ka centralizaciji, a sve je sračunato na tiho ukidanje Republike Srpske”, istakao je Anđelković.
On je rekao da “Repubika Srpska, koja je rođena u otadžbinskom ratu našeg naroda, zapadno od Drine, za koji je više desetina hiljada ljudi poginulo, sigurno ne može da bude ukinuta glasanjem nekoliko stranaca, koji podržavaju bošnjačke hegemonističke aspiracije”.
“U normalnim zemljama zna se i normalna procedura. Tamo gde imate neku vrstu meke okupacije, a to je BiH, tu građani i vlast Republike Srpske imaju pravo da se svim sredstvima odupru onome što vodi ukidanju njihove države, a Republika Srpska prema Dejtonu jeste država”, rekao je Anđelković.
On je istakao da o ovom pitanju postoji površni nacionalni konsenzusa koji ne odgovara suštini, jer je situacija takva da opozicija na nivou Republike Srpske čini vlast na nivou državne zajednice, odnosno BiH, i u mnogim situacijama podržava politiku centralnih vlasti što remeti nacionalni konsenzus o nacionalnim interesima Srpske.
“Mislim da je dobar model postojao ranije, koji je podrazumevao da zajednički predstavnici vlasti i opozicije ulaze u centralne organe i zajednički deluju. Ovaj put je to narušeno i to stvara ozbiljnu koliziju, pogotovo sada kada postoje ozbiljni diplomatski izvori koji kažu da se sprema, po uzoru na Makedoniju, akcija zapadnih centara moći u Republici Srpskoj, s ciljem izazivanja ‘narandžaste revolucije’ i nemira”, naglašava Anđelković.
Na pitanje da li je moguće da se situacija iz Makedonije prelije u BiH, on je rekao da će biti takvih pokušaja ali da vjruje da se to neće desiti, jer je narod u Republici Srpskoj, ipak, svjestan da je njena pozicija drugačija nego makedonska.
“Makedonija može da ima puno problema, Srbija može da ima, ali će opstati. Republika Srpska ako se oklizne, ona nestaje, tako da građani sigurno neće biti navučeni da uđu u unutrašnje sukobe”, ocijenio je Anđelković.
Govoreći o najavljenim protestima opozicije u Srpskoj, on je izrazio uvjerenje da će se naći neko kompromisno rešenje, jer ljudi u Srpskoj mogu mnogo čime da budu nezadovoljni, ali su svjesni da tu nije riječ o rušenju predsjednika Republike Milorada Dodika zbog Dodika.
“Da je bilo ko na čelu Republike Srpske, Zapad bi ga isto rušio i tražio bi mu mnoge afere, jer ovde je cilj onih koji su nametnuli Dejton u jednom trenutku, da ga sada suspenduju. Reč je o sistematskoj akciji koja je pojačana posle neargumentovane i drakonske osude Radovana Karadžića”, kaže Anđelković.
On je dodao da to ima veze i sa dobrim odnosima Republike Srpske i Rusije.
“Zapad je sada paranoično uplašen od jačanja uticaja Rusije na Balkanu, pri tom je Rusija stostruko manje aktivna od Zapada, nema ovde ni medija, ni nevladine organizacije, ali se ipak malo aktivirala. Stvar je u tome da su simpatije i Srbije, i Srpske, i Crne Gore, Makedonije, pa i Bugarske u većoj meri okrenute ka Rusiji nego ka Zapadu. Rusiji malo treba da pridobije aktivnu podršku ovde i to Zapad jako plaši”, istakao je Anđelković.
Prvo su, kaže on, krenuli sa akcijom u Makedoniji, koja je svojevremeno bila centralna tačka Južnog toka, a isto namjeravaju da urade i Republici Srpskoj.
“Ne treba zaboraviti da će se to, pre ili kasnije preliti u svaku zemlju koja nema sto odsto pokornu vlast zapadnim centrima moći. Zato svi na Balkanu moramo biti solidarni u odbrani suvereniteta”, zaključio je Anđelković.
