Sa nezaposlenom majkom i bolesnim bratom živi u neuslovnoj kući. I pored teških uslova u kojima živi, mlada Prijedorčanka objavila drugu knjigu
JEDNA je Milica u majke, kažu u prijedorskom naselju Gornji Garevci. Milica Savić, šesnaestogodišnja devojka, miljenica je rodbine i komšija. Nije to bez razloga. Iako sa nezaposlenom majkom i bolesnim bratom godinama živi u neuslovnoj kući, to je nije sprečilo da bude odlikašica.
Porodica Savić je u vreme hrvatske “Oluje” izbegla u Prijedor. Kao mala, Milica je ostala bez oca, pa su ona, majka i bolesni brat, pokušavali sami i bez primanja da se nekako skuće. Međutim, teško im ide, jer niko ne radi. Napravili su kućerak, ali je krov dotrajao, pa im prokišnjava prilikom svake kiše. Plaše se i vetra, da ne pokida ono što je od trošnog krova ostalo. Jedino primanje ove porodice je Miličina stipendija, koju je od Grada dobila kao odlikašica. Od toga žive, ali seju i baštu, imaju kokoške i nešto voćaka. Ipak, Milica se ne žali. Nijedna životna muka ovu ponosnu devojku nije obeshrabrila.
– Pokušavam da u svemu ovome pronađem nešto dobro. Ja ne želim da potonem, jer znam da je čitav život borba. Borim se i pomažem mami i bratu u svemu, koliko god mogu. Imam svoje želje i maštam da jednog dana postanem doktor. Razmišljam i o Vojnoj akademiji, gde bih volela da se školujem za vojnog doktora, ali videćemo. Istinski želim da postanem uzor drugima, koji su u sličnoj situaciji kao i ja – sa osmehom priča dugokosa Milica.
A da je već odavno uzor deci u komšiluku, možda nije ni svesna. Osim što niže petice u školskom dnevniku, kad završi sa školskim obavezama, brine i o kući i bašti. Zaseju kukuruz, pa ga prodaju, ili zamene za nešto drugo. Milici ništa nije teško, pa deci u komšiluku pomaže i u rešavanju zadataka iz matematike. Njoj nauka nikada nije bila bauk.
Milica se odavno bavi i pisanjem, pa je uz pomoć sponzora izdala svoju drugu knjigu pod nazivom “Kraljica kiše”. Prvu knjigu, pod nazivom “Lastavica”, izdala je prošle godine.
– Za obe moje knjige inspiracija mi je bio moj život, moje detinjstvo, kao i nepravda u ovom okrutnom svetu. Mnogi su mi pomogli da izdam knjige, pre svega moj grad, RŽR “Ljubija”, “Prosvjeta” iz Prijedora, ali i moja škola. Srećna sam što sam uspela u tome – priča Milica.
Mašta da njena porodica obnovi dotrajali krov. Nabavili su i crep, ali nedostaje ostali građevinski materijal.
– Mučimo se godinama, nekako smo izgradili naš kućerak do ploče, ali nismo uspeli da je pokrijemo. Bojim se uvek kad zaduva, jer nam skida krovnu konstrukciju. Plašim se da će pasti na decu. Nemamo ni dovoljno drva za narednu zimu, ali snaći ćemo se već nekako. Uvek se nekako snađemo – kaže Miličina majka Ljubica Savić.
Milica se nada da će ona i njena porodica jednom moći da sagrade visoko potkrovlje, kako bi ona konačno dobila svoju devojačku sobu. Tu bi, kaže, bilo njeno carstvo. Ona nema ni laptop, ni najsavremeniji telefon, ali to joj ni ne treba, jer lepa Milica, kraljica sunca i kiše, sanja novi krov na kući. To je, kaže, sve što joj treba.
SPORT ME OJAČAOOVA šesnaestogodišnjakinja godinama trenira karate, a medalje i diplome teško je prebrojati. – Uz sport sam postala jača. Na sve svoje medalje sam ponosna, jer nijednu nije bilo lako osvojiti – kaže Milica.
