U rudarskoj varoši Ljubija svakom su poznate nevolje koje su zadesile Dragana Buruša (55), invalida bez noge koji nema primanja, dokumenta, ni zdravstvenu knjižicu.
Nekadašnji dobrovoljac Šeste sanske pješadiske brigade, koji je u ratu dobio nadimak Šešelj, živi od jednog obroka dnevno, po koji svakodnevno invalidskim kolicima odlazi u javnu kuhinju. Ni kolica nije imao, pa je često ostajao gladan, ali ih je nedavno dobio od vojnog penzionera iz Banjaluke, koji gaje, kako kaže, spasio i dao mu “nove noge”.
Imao sam neka stara kolica sa kojima sam se jedva vukao po cesti, ali sa ovim novim kao da letim-kaže Buruš. On dodaje da je jedna kantica hrane i jedan hljeb, sve što on i supruga , koja je takođe bolesna, pojedu u toku dana.
Zbog dijabetesa mu je nakon rata amputirana jedna noga, a ljekari su mu rekli da postoji mogućnost da zbog bolesti ostane i bez druge.
Dok sam imao obe noge mogao sam, maker raditi na nadnicu. Odavno ne mogu ništa I živim od milosti drugih ljudi-kaže Dragan, koji je inače iz Srbije, odnosno iz Bačke Palanke.
Kao dječak je došao u Sanski Most da živi sa babom I dedom, tu je ostao, bio u ratu, a nakon njega izbjegao je u Ljubiju.
Živi u napuštenom stanu rudničke zgrade u Donjoj Ljubiji, a struju godinama nema. Kad hoće da se kupa, kaže da vodu zagrijava na suncu, na balkonu. Nema dokumenata, osim rodnog lista, a socijalne službe ga ne tretiraju kao izbjeglicu jer ima familiju u Srbiji.
Kažu da je problem jer sam državljanin Srbije. A kažu das am i relativno mlad. Pa šta mi vrijedi id a imam 20 godina, ako nisam sposoban sam stati na noge-kaže Buruš i naglašava da familija u Srbiji ne može da void brigu o njemu.
Ističe da ima ovca da kupi protezu za nogu, kako bi, kako kaže, možda bi i uspio da zaradi koju marku.
Predstavnici ljubijske boračke organizacije su Burušu u proteklih nekoliko godina dali jednokratnu novčanu pomoć. Dragan kaže da mu ništa nije preostalo nego da na ulici moli za milost.
O teškom zdravstvenom stanju i ne razmišlja mnogo. Nema ni zdravstvenu knjižicu, a ni novac za preglede i ljekove. Jedina su mu radost nova kolica, uz pomoć kojih lakše dođe do kuhinje i obroka.
