Umesto premijerligaških izveštaja podvlačimo liniju ispod jedne trećine prvenstvene trke u fudbalskoj eliti BiH i srećno možemo da kažemo: „fudbal srpskog entiteta je u vrhu“.
Piše: Slavko BASARA
Umesto premijerligaških izveštaja podvlačimo liniju ispod jedne trećine prvenstvene trke u fudbalskoj eliti BiH i srećno možemo da kažemo: „fudbal srpskog entiteta je u vrhu“.
Iza neprikosnovenog Zrinjskog iz Mostara, lidera i aktuelnog šampiona dejtonske zemlje stoje, uspravno, čvrsto i ponosno, sa identičnim skorom, predstavici Republike Srpske – Krupa i Radnik. Kao pod indigom!
Nije slučajno da trofejni klubovi iz Republike Srpske igraju zapaženu ulogu u zajedničkom takmičenju federalnog i srpskog komada balkanske zemlje tri naroda. Krupa je aktuelni šampion, Radnik pobednik Kupa i osvajač masovnijeg takmičenja BiH, učesnik evrokupova minulog leta. Gde je šampion Federacije BiH, Metalež iz Jajca, nakon ovog sabiranja?
Definitivno, kvalitetniji smo i talentovaniji deo zemlje skopčane šlicom, ali nas prihvataju samo u manjini. Otud i elita sa dvanaest klubova u kojoj igraju samo dva sa prefiksom srpski. Gadan projekat!
Na svu sreću, u najmanju ruku, i Krupa i Radnik će izboriti opstanak u postojećem rangu takmičenja ako se ne dogodi senzacija, a na leto će im se pridužiti i novi šampion Republike Srpske. Tako će srpski entitet u sezoni 2017/18. imati tri predstavnika, sa tendencijom daljeg rasta i omasovljenja… Bar se nadamo.
Nisu Krupa i Radnik slučajno tu gde su danas, perjanice srpskog fudbala u nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici. Zahvaljujući shvatanju tranzicije koja traje ne godinama već decenijama, i jede našu decu, kako kroz život, tako i fudbal, u Krupi na Vrbasu i Bijeljini su shvatili priču i stavili adute na sto u datom tajmingu.
Pokazalo se da su, ti aduti, jaki!
Glupo je klub vezivati za pojedinca, ali gde god nije tako, nema ni prosperiteta. Ode pojedinac – nema kluba, nema pojedinca – klub ne postoji! Tako je to na ovim, našim, rovitim prostorima.
Dragomir Buco Ilić i Mladen Krle Krstajić, „alfe i omege“ klubova koji su osvojili trofeje u Republici Srpskoj prošle sezone su sinonimi za pomenuta dva, najuspešnija srpska kluba u BiH i na svojim leđima su izneli breme opšteg i kolektivnog potonuća ovdašnjeg klupskog fudbala na koje su se „zakačili“ kritičari i mogu mnogo još da pruže i daju u obliku resursa izgrađenih sportskih – fudbalskih radnika koji nisu opterećeni prošlošću.
Prvi je, zvanično, najbolji sportski radnik proglašen na evropskoj svečanosti u hotelu „Bosna“ u Banjaluci poslednjeg januara, drugi reprezentativno ime i fudbalski most preko Drine, reke koja bi trebalo da teče kroz istu zemlju, a ne da bude granica. Ima li, šahovskim žargonom rečeno, bolja dobitnička pozicija?
Svaki sistem je čudo u koji se, svaki element, sa velikom pažnjom i opreznošću ugrađuje da istraje u prvobitnoj zamisli i ideji, koja ne sme da napusti zacrtanu izvornu platformu bez obzira na prirodnu i biološku selekciju, odnosno vreme odumiranja.
Republika Srpska je večna kategorija, a sa njom to treba da bude i Fudbalski savez Republike Srpske. Kako?
Na način, da u zid sistema ugrađujemo najjače, najotpornije i najbolje cigle. Tom zidu ni ljudi ni neljudi, ni vreme ni nevreme, ni neprijatelji, pogotovo „prijatelji“, neće moći ništa.
Vreme je, krajnje, da počnemo da razmišljamo o takvom, neuništivom, sistemu, sa sveotpornim komponentama.
Putem fudbala se identitet, i izvornost, najbolje čuvaju!
