Španija je jedina bila protiv. Srbija je bila uzdržana.
Zašto?
“Ja sam ustao i pošto su sve članice osim Španije bile za prijem takozvane države Kosovo u FIVB, rekao sam da OSS neće da glasa ni protiv, ni za, već da je uzdržan”, obrazložio je svoj postupak predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Nenad Golijanin za “Večernje novosti”.
Svima je apsolutno jasno da srpsko “NE”, kao ni u mnogim drugim slučajevima, ne bi stopiralo napredak tzv. Kosova u sportskim forumima, međutim nameće se pitanje kako i zašto očekujemo podršku drugih zemalja u borbi za nasilno otcepljenu južnu pokrajnu ukoliko se u ovakvim slučajevima držimo po strani, uzdržani?
Uostalom, Golijanin i jeste kasnije dodao da “naša odluka ne može da utiče na njihovu odluku”, što je jeste tačno i potvrđeno više puta, ali je pitanje – kako će naša uzdržanost biti shvaćena kod onih koji se dvoume oko nekog budućeg “NE” u našu korist?
Nakon što je Međunarodni olimpijski komitet, uprkos tome što Ujedinjene nacije nisu prepoznale “Kosovo” kao nezavisnu državu, primio sportiste sa ove teritorije kao ravnopravne učesnike Olimpijskih igara, sa pravom da nastupaju pod zastavom i himnom, bilo je jasno da će isto uraditi i najveće međunarodne sportske organizacije, a FIVB samo je poslednja u nizu.
Nisu ni ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije uspeli da stopiraju tzv. Kosovo, iako su “debelo” usporili prijem FSK u FIFA i UEFA, ali umesto da budu uzdržani, u Staroj Pazovi i dalje se bore protiv ove odluke i podnose tužbu Međunarodnom sudu za arbitražu u sportu, u Lozani, a čelnici fudbalske organizacije trude se da u svim forumima, kada god se pruži prilika, naglase kako su UEFA i FIFA prekršili sopstvene statute u nameri da, kako znaju i umeju, ubace “Kosovo” u kvalifikacije za SP u Rusiji.
U OSS imaju sasvim drugačije rezone.
“Kao Srbin, rođen u Srbiji, nikako ne mogu da prihvatim da se otima deo teritorije moje zemlje. Naša odluka ne može da utiče na njihovu odluku, a kao sportisti ne želimo mladim ljudima da zabranimo da se bave sportom, odbojom”, rekao je Golijanin i dodao:
“To nema veze sa mojim ljudskim, političkim stavom. Kao sportista sam za to da mladi ljudi igraju odbojku, bilo odakle da su. Ne mogu to ni da im branim i neću da moja odluka dobije bilo kakvu drugu konotaciju osim sportske”.
U međuvremenu, klubovi sa teritorije Kosova i Metohije uveliko se takmiče na međunarodnoj sceni, jer im FIVB prošle godine dala privremeno članstvo, a od sada će i reprezentacija takozvane Republike Kosovo imati pravo da učestvuje.
Dok je i dalje za raspravu kakav bi stav trebalo da zauzmu sportske organizacije u Srbiji, po pitanju napretka “Kosova” u međunarodnim sportskim forumima, a veoma brzo i po pitanju odigravanja utakmica sa klubovima i reprezentacijama države koju Srbija ne priznaje, pa tako ni njena obeležja, primetno je da ne postoji zajednički nastup, jedinstven stav i združena energija u suočavanju sa izazovima koji zahtevaju da budemo nepodeljeni i istrajni.
