Darinka Babić (71) iz sela Ovanjska kod Oštre Luke, praznične dane dočekuje u potpunoj samoći, bez struje i vode. U dugim zimskim noćima jedino društvo je stari fenjer.
To je ujedno i jedino svetlo u njenom životu, jer joj je isključena struja koju je koristila iz kuće komšija. Za novi priključak i brojilo potrebno je, za baku Daru, nedostižnih 700 KM. Dok drugi žele nove automobile, stanove i mobilne telefone, Dara želi ono što svi imamo u današnje vreme – sijalicu i televizor.
Ne postoje reči kojima bi ova starica zaboravljena od svih opisala tegobu života koju je osetila u osmoj deceniji života. Dani bez ukućana i svetla su predugi. Tuga koja pritišće staračka prsa sve je jača od uzdaha.
Posete retkih Prijedorčana koji su u sebi osetili potrebu da pomognu onima koje je celo društvo zaboravilo, usamljena starica dočekuje i ispraća sa suzama u očima. Za nju je velika sreća i pitanje posetilaca: „Daro, kako si?“, na koje teško daje odgovor isprekidan jaucima.
Nikakvih novčanih primanja Dara nema, a za starčke dane novac je neophodan za lekove. Njenu tešku sudbinu prepoznala je učiteljica područne Osnovne škole u ovom selu, Snježana Milojica koja joj nabavlja lekove. Jedna je od retkih koja pokušava da pronađe način kako bi se baki Dari priključila struja.
Milojica je apelovala na humane ljude da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu baki Dari u prazničnim danima. Načelnik opštine Oštra Luka, Dragan Stanar izjavio je za”EuroBlic” da će se sutra detaljno upoznati sa uslovima života Bake Dare.
– Vidjećemo da li postoji neki način da joj pomognemo i priključimo struju i obezbedimo neku pomoć za Darinku – obećava Stanar. Dodaje da vodovod nikada nije urađen u selu Ovanjska, zboge čega baka Dara i nema vodu.
U ovom selu ima 30-tak kuća u kojima pretežno žive Hrvati. Mlađi su napustili rodni kraj i bolji život traže u Americi i ostalim zemljama sveta, dok su stari u većini slučajeva prepušteni sami sebi.
Oni, kao i baka Dara, još su samo jeda primer, da država nema uređen sistema, kako bi pomogla starima koji su nas rađali i vaspitavali, da poštujemo starije i da brinemo o njima, a ne da im okrećemo leđa.
