Jedan od brojnih fudbalskih mudraca, u veku postojanja ove uzvišene igre i zabave miliona ljudi, je rekao: najuspešniji u poslu biće onaj koji poseduje slovensku ideju i nemački mentalitet.
Suprotnosti su se uvek privlačile, a kada stvore celinu onda je uspeh neizbežan. Narod kojem pripadamo ima kulturu i viziju, a germanska upornost je formula da se dođe do cilja čak ako treba i glavom lupati zid. Spojivši ove dve komponente Slobodan Starčević, talentovani banjalučki stručnjak na klupi šampiona Republike Srpske u Krupi na Vrbasu je stvorio čudo!
Fudbalski klub Krupa na svojim utakmicama ima više ljubitelja fudbala nego mesto iz kojeg dolazi stanovnika, a šef predstave, odnosno dirigent orkestra je upravo maestro čiji koreni vuku između dve planinske lepotice – Grmeča i Kozare. Neko će da kaže – lako je to, a kada mu se ponudi ista uloga beži od nje „kao led od Sunca“.
-Možda ste malo i preterali sa određenim kvalifikacijama, ali ne bih da ulazim u vašu novinarsku branšu – sa širokim osmehom, kao što uvek radi, jer drugačije i ne zna, progovara Slobodan Starčević.
Kada smo mu rekli: šefe, trebamo da Vas predstavimo i uramimo Vaš portret kao kandidata za najboljeg trenera Republike Srpske za 2016. godinu, odgovorio je:
-Rezultate koje sam postigao imate na internetu, sve napamet ne znam ni ja! Detalje iz biografije posedujete jer smo nekada bili zajedno na istom zadatku u Rudar Prijedoru. Za sve ostalo, što Vam je nepoznato, stojim Vam na raspolaganju.
Samo jedno pitanje mister Starčević: treneri su promenljiva kategorija, ko je važniji u Krupi, Vi ili braća Ilić?
-Da nije bilo braće Ilić, Dragomira, Dragana i Draška, ne bi bilo ni Krupe, a samim tim ni prostora ni kluba u kojem bi ja mogao da se dokažem kao trener i da radimo bez pritiska, u kontinuitetu. Bilo je i teških trenutaka, kada smo ćutke, pogledom rešavali nepredviđene situacije, ali nikada nije bilo u pitanju poverenje i vera u ono što radimo. Takmičarski segment u svakom klubu ne može da opstane bez organizacionog, a opet organizacioni nema smisla ako ga ne prati takmičarski. To u nemačkoj zovu ruka pod ruku ka istom cilju! – odgovorio je snalažljivo i diplomatski Slobodan Starčević.
Iza Fudbalskog kluba Krupa je najuspešnija godina od osnivanja 1983. „Srpski Ludogorec“, kako mnogi krste ovaj sportski kolektiv iz kanjona Vrbasa postao je šampion Republike Srpske, izborio debitantsku sezonu u Premijer ligi BiH, napravio infrastrukturu na kojoj mogu da pozavide mnogi evropski, ne samo klubovi iz dejtonske zemlje, i na kraju nalazi se na pragu plasmana na međunarodnu scenu. U istorijske kvalifikacije za UEFA Evropsku ligu.
-Ponosni smo na 2016. svi u klubu. Naša glavna snaga je kolektiv kojem je sve podređeno. Pojedinci ne smeju da iskaču i moraju da budu u službi kluba. Samo tako možemo da se radujemo svi zajedno. Zato i jesmo uspeli u svojim namerama – dodao je Starčević.
Slobodan Starčević je rođen 14. avgusta 1971. godine u Banjaluci, posle igračke karijere posvetio se trenerskom poslu, završio je UEFA profi licencu stažirajući u Frajburgu gde je i „pokupio“ taj „fudbalski gen“ upornosti i večitog optimizma, bez predaje. Igrao je za Borac, Omladinac i Slogu iz Trna, bio učesnik one antologijske finalne revanš utakmice Kupa Republike Srpske u decembru 1995. godine između Borca i Rudar Prijedora na Gradskom stadionu, samo mesec dana nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Kao trener nije preskakao stepenike, u Borcu je prvo bio asistent, pa šef stručnog štaba, potom se okušao u još jednom premijerligašu Rudar Prijedoru, da bi na kraju 24. januara 2014. godine stigao u Krupu na Vrbas i sa već zavrnutim rukavima napravio ovo što je danas ponos ne samo Banjaluke, već i Republike Srpske, a u BiH se smatra fudbalskim čudom. Mnoge televizijske kuće iz regiona i Evrope dolazile su u kanjon Vrbasa da prave reportaže o fudbalskom čudu – Fudbalskom klubu Krupa!
