Subotnja izmaglica osvojila s Banj brda i Starčevice, nije baš da se ne vidi prst pred okom, ali oseća se breme, težina tmurnog gradskog vikend dana, celokupnom ambijentu još jaču dimenziju daje dnevna svetlost reflektovana od ustajalog snežnog prokrivača.
Republika Srpska se 9.143. jutro probudila pod idejom da bude ovo što je danas. Slobodna, a dan nakon tog jutra donosi košarkaški derbi u Laktašima. Igokei, najizraslijem sportskom kolektivu srpskog entiteta, ambasadoru Republike Srpske, u goste je dolazio najbolji klub ovog dela Evrope – Crvena zvezda. Evroligaško čudo! Praznik je bio na vidiku.
Svaki dolazak Beograđana, da li crveno-bele ili crno-bele boje, u Krajinu je svojevrsni spektakl. Videlo se to i ovog 21. januara u Banjaluci, njenim ulicama koje su dvadesetak kilometra udaljene od modernog sportskog zdanja u Lijevče polju. Osetio se taj košarkaški ambijent u gradskim kafićima u kojima se čitao Žurnal, priča o najboljem treneru Republike Srpske i BiH za 2016. godinu Draganu Bajiću, ozbiljna analiza, potkrepljena činjenicama, pokazala da je vreme Novaka Đokovića na zalasku, pripreme za „Dan fudbala“ u Banjaluci i Žurnalov „Magazin“ gde je Zvjezdan Misimović rekao zbogom… iako je prethodnog dana Donald Tramp, 45. predsednik SAD bio na svim naslovnicama i najavama, udarnim vestima svetskih medija, pa i ovdašnjih, balkanskih.
Gužva na ulasku u Laktaše. Uhvatila se kolona automobila. Snegom okovanim trotoarima koračaju navijači. Pevaju: „Zvezda ole“. Dominiraju grbovi crveno-belih sa Malog Kalemegdana. Policija na svakom raskršću, semafor nema funkciju. Do Sportske dvorane mogu samo odabrani.
-Dobar dan, Sportski žurnal, novinar, čeka nas trener Bajić – kažemo.
-Sportski žurnal?! Vi možete proći – odgovori ljubazno policajac.
Očišćen parking dvorane, ali sve tesno, sneg nagruvan oko sportskog kompleksa kraj čipsare. Jedno po jedno auto se slaže u uslovima slabog komfora, takva je meteorologija. Duva neki sveži vetar, brije. Nikome ne smeta. Po dogovoru, ispred VIP ulaza, sastajemo se sa trenerom Igokee Draganom Bajićem. Izlazi iz automobila i kulturno se obraća:
-Izvinite, malo kasnim, gužva, a i slavim Svetog Jovana, goste sam ostavio kod kuće.
Kasnije smo saznali da mu je gost na slavi bio i trener Zvezde Dejan Radonjić, za kojeg Bajić kaže da je „doktor košarke“ i „da se od njega mnogo toga može da nauči“.
Na glavnom ulazu uhvatio se red, više stotina ljubitelja košarka cupkaju i idu mic po mic, čekaju da uđu. Ušli smo u dvoranu i imali pravo da biramo na koju ćemo stranu, istok nam je bio predodređen, najbliži, odlučismo se za najviši red, bez egzibicionizma. Za čas posla prazne tribine se popuniše. Uvod je napravljen, na maestralan način. Nije to prvi put tamo gde se košarka uspoređuje sa božanstvom.
Igrači Zvezde i trener Radonjić su pri prvom izlasku na parket osetili veliku podršku i da će igrati u domaćoj atmosferi. Pogotovo posle domaćinskog nastupa tvorca košarkaškog čuda iz Aleksandrovca. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske ušao je u dvoranu i otišao pre svih da pozdravi drage goste. Onda se obratio klupi Igokee, mahnuo tribinama i seo tik uz igralište, iza reklama, na kojima je pisalo: „9. januar nije inat, već ljubav!“
-Neće Mile u svečanu ložu, kaže dosta mu je zvaničnosti i govornica – kaže jedan gledalac srednjih godina.
-Ma taj ti i danas više voli košarku nego bilo šta na ovom svetu. Hoće da bude uz teren da oseti vazduh koji para „narandžasta“ lopta pri dodavanju, a priželjkuje da i jednu uhvati kada ode u aut. Zato je i seo „na centru“ – objašnjava njegov sagovornik.
Utakmica je trajala, počela i završila. Rezultat poznat, ali je bio praznik. Igokea se časno držala protiv jednog od najjačih timova Evrope, Zvezda nanizala devetnaestu pobedu u Regionalnoj ligi, a ljubitelji košarke veseli napustili Laktaše zbog činjenice da su bili deo jednog istorijskog duela dva srpska kluba.
Razilazi se rulja. Narod komentariše. Prebira. Analizira. Sagledava epilog. Sve više je auspuha koji dime ispred dvorane.
-Jesi video Mile Dodika, buraz? Legenda je, koliko on voli Igokeu – kaže navijač u „civilki“ s obzirom da je većina njih bila obojena u „armijsko“ crveno-belo.
-Ne znaš ti njega baš najbolje. Da mu sada čovek ponudi sva blaga ovog sveta na jednoj i Igokeu na drugoj strani, šta misliš šta bi izabrao? – postavlja kontrapitanje čovek ispred nas na izlazu iz dvorane svom sagovorniku i, ne čekajući odgovor, nastavlja:
-Pojma nemaš. Izabrao bi, uvek i jedino – košarku!
Ta magična igra pod obručima, još kao stasitog dečarca u Aleksandrovcu, dok je trajalo Potkozarje, preteča sadašnje Igokee, opila je Milorada Dodika.
Ništa se ni danas promenilo nije!
Igokea – duhovna snaga
Dragan Bajić, najbolji trener Republike Srpske i BiH za prošlu godinu, u razgovoru sa novinarima Sportskog žurnala otkrio je jedan zanimljiv, gotovo intiman, detalj:
-Ophrvani dnevnim obavezama i profesionalnim radom i ne osećamo, ne obaziremo se, kako brzo prolaze dani, samo ostanemo u čudu. Onda u svoj toj našoj i svojoj gunguli, pojavi se Mile, sledi automatski restart. Ta količina pozitivne energije koju poseduje čovek jednostavno do sada je nezabeležena. Svaki njegov dolazak u klub, na trening, samo da pita: „kako je momci?“ za nas je najsavremeniji punjač baterija. Igokea je njegova duhovna snaga, a on naša. I tako u krug!
NBA – ostvarena želja
U knjizi „Sve naše godine“ autora Tome Marića, posvećene Košarkaškom klubu Igokea Milorad Dodik, u predgovoru, je napisao:
„Čovjek progledava tek kada se vrati u djetinjstvo, a tada je imao pred sobom cijeli bijeli svijet, makar samo u mašti…
…Košarka je lijep sport. Zavolio sam je u mladosti. Ona mi je donijela brojna zadovoljstva. Kad sam prvi put kao političar bio u Sjedinjenim Američkim Državama, domaćini su me pitali šta bih želio da vidim u njihovoj zemlji? Odgovorio sam da mi je ostao dječački san da uživo gledam utakmicu NBA lige. I gledao sam! U sportu se uvijek trebaju otvarati prozori budućnosti…“
Grb – Republika Srpska
Košarkaški klub Igokea je jedini sportski kolektiv srpskog entiteta dejtonske zemlje čiji klupski grb sadrži geografski oblik dejtonske Republike Srpske.
-Samo da se zna koga i šta predstavljamo jer grb čine tri osnovne boje – crvena, plava i bela – kaže jedan od zagriženih „Igosa“.
-Nekad su boje bile žuto plave? – pitamo.
-To su boje Ukrajine i Bosne i Hercegovine – odgovara nam snalažljivo „Igos“.
Izvolite gospodine Žurnal
Derbi. Pretres. Veliko obezbeđenje i opreznost. Takvo došlo vreme. Policija, pa redari na ulazu dvirane u Laktašima.
-Novinar sam, nisam terorista – kažem.
-Čiji? Vi novinari ste veliki problem, svašta pišete – kaže redar.
-Sportskog žurnala iz Beograda.
-Izvolite gospodine Žurnal i izvinite. Dobrodošli.
