Srbija, Makedonija, Republika Srpska, pa i Crna Gora , izložene su svim vidovima savremene doktrine hibridnog rata u sklopu kojeg se praktikuju psiop (psihološke operacije), plasiraju dezinformacije, i izvode specijalne operacije u medijima zasnovanim na antimedijskim principima. Tako se istina potire i sklanja iza zavjese, a prikazuju fabrikovane, izmišljene predstave.
Piše: Predrag Ćeranić
U tom kontekstu treba posmatrati i operaciju koju je izvodio Bakir Izetbegović. Odbijanjem zahtjeva za revizijom presude po tužbi BiH protiv Srbije Međunarodni sud u Hagu je potvrdio ono na šta je ukazao i ranije – Sakib Softić nema legitimitet da zastupa BiH kao agent. Izetbegović i Softić su to znali, ali su „zaigrali igru“. Političko-bezbjednosna situacija u BiH dosegla je tačku ključanja, ali se reflektovala i na prilike u regionu.
S druge strane, kosovski parlament usvojio je rezoluciju kojom se traži bezuslovno puštanje na slobodu Ramuša Haradinaja i prekid dijaloga s Beogradom dok se taj zahtjev ne ispuni. Haradinaj je uhapšen 4. januara po Interpolovoj potjernici koju je raspisala Srbija zbog ratnog zločina, a Hašim Tači, predsjednik samozvane države Kosovo, oglasio se odmah sutradan navodeći da je „neprihvatljivo da Haradinaj bude uhapšen u bilo kojoj zemlji na svijetu, samo zbog potjernice Srbije”.
Međutim, to da Haradinaj ostane iza rešetaka najviše odgovara upravo Tačiju, njegovom ljutom političkom protivniku. Nekoliko dana uoči hapšenja mediji su objelodanili da je Haradinaj dobio pozivnicu da prisustvuje inauguraciji novog američkog predsjednika Donalda Trampa, što je Tači brže-bolje demantovao, navodeći da Haradinaj nije dobio „pravu pozivnicu“. Haradinaj je hapšen i ranije, i to na Kosovu, jer se dovodio u vezu sa terorističkim napadom u Kumanovu.
Haradinaj, naime, slovi kao glavni „igrač“ Edija Rame, albanskog premijera, i kao čovjek koji iz sjene vuče sve konce. Zato se Tači, koji javno proziva Srbiju, potrudio da raznim kanalima dostavi dokaze o zločinima za koje se Haradinaj tereti.
Takođe, u Makedoniji ključa zbog Tiranske platforme kojoj se priklonio opozicioni lider Zoran Zaev u namjeri da sa partijama Albanaca formira novu makedonsku vladu. Značajan dio Makedonaca koji su dali glas Zaevu sada izlaze na ulice skupa sa pristalicama Gruevskog, uvidjevši kuda stvari vode. Zapadni Balkan je postao politički poligon, u punom smislu te riječi.
Izetbegović ne odustaje od radikalizacije prilika, iako zbog fijaska saoborenim zahtjevom za reviziju presude protiv Srbije trpi brojne udarce od političkih suparnika u samom Sarajevu, i kategorično odbija da podnese ostavku na dužnost koju obavlja. Zato ukazuje da presudu treba sprovesti, i vrši pritisak na Tužilaštvo BiH da podigne optužnicu protiv predsjednika Srpske i drugih njenih zvaničnika zbog organizovanja referenduma o Danu Republike. Ključa u „bosanskom loncu“, a na šta će stvari izaći, ne zna ni Izetbegović.
Stoga je namjera premijera Srbije Vučića da posjeti Sarajevo izuzetno hrabar čin, ali ta odluka zaslužuje da iz bezbjednosnih razloga bude preispitana. Impozantna je Vučićeva upornost da dolazi u BiH nakon svega što je doživio u Potočarima. Međutim, „slučaj revizija“ pokazao je paralelizam, koji u BiH nije prisutan samo u diplomatiji, već i u sektoru bezbjednosti, što je postalo „javna tajna“.
