Oko 990.000 ili 28 odsto odraslog stanovništva u BiH je ispod apsolutne linije siromaštva i živi sa 271 KM mesečno, pokazuju istraživanja Inicijative za bolju i humaniju inkluziju (IBHI).
Žarko Papić, direktor IBHI, kaže da njihovi podaci govore da 28 odsto četvoročlanih porodica živi sa 587 maraka mesečno, što je tri puta manje od potrošačke korpe.
– Dakle, problem je ogroman. Pri tome, u poslednje dve godine nijedan političar nije izgovorio reč “siromaštvo”, “socijalna nejednakost”, “socijalna pravda” ili “socijalna politika”- upozorava Papić.
Reformska agenda je, tvrdi on, u potpunosti neosetljiva zato što se barata krivim pristupom.
– Kaže se da su u BiH velika socijalna davanja, pri čemu se zaboravlja da je BiH bila u ratu, da ima veliki broj RVI i boračke populacije. Najveći deo davanja odlazi na taj deo populacije i u FBiH iznosi godišnje oko 750 miliona KM – navodi Papić.
Ono što je prava socijalna zaštita – za dečju zaštitu, materijalnu pomoć, neratne invalide, pa i za civilne žrtve rata izdvaja se otprilike tri puta manje. Svetska banka, nažalost sabira te dve stavke i stalno upozorava na ogromna davanja.
– U odnosu na isključiva socijalna davanja u Srbiji, Albaniji i Makedoniji, kod nas su puno manja ako merimo učešće u BDP. Socijalna davanja za marginalizovane grupe, sve što je van korpusa boračkih davanja, veoma su mala – upozorava Papić.
U delu Reformske agende koja se odnosi na socijalnu zaštitu, kako kaže, u zagradi se navodi konsultacija sa MMF i Svetskom bankom.
– A oni vam kažu “ni marka više za socijalu”. Paralelno sa time, u Federaciji BiH je u pripremi novi zakon o porezu na dohodak po kojem će i oni koji imaju najmanje plate imati još manje plate za stotinak maraka. Radničko siromaštvo će da naraste – navodi direktor IBHI.
Po istraživanjima ove NVO, 24 odsto domaćinstava čiji je nosilac domaćinstva zaposlen ispod je apsolutne linije siromaštva i živi sa manje od 587 KM mesečno.
– Odgovorno tvrdim da svakodnevne političke tenzije služe samo da se pravi problemi gurnu pod tepih, a koji će veoma brzo da dođu na naplatu – upozorava Papić.
Istraživanja UNDP iz 2016. pokazuju da svaki šesti stanovnik BiH živi s 3 do 5 KM dnevno, a ispod apsolutne linije siromaštva 27 odsto stanovništva.
Po podacima institucija, svi nivoi vlasti u BiH izdvajaju ukupno oko 24 odsto bruto društvenog proizvoda na razne programe socijalne zaštite, uključujući programe socijalnog osiguranja i socijalne pomoći.
Zvanični podaci u BiH, a pozivajući se na Anketu o potrošnji domaćinstava, pokazuju da je apsolutno siromaštvo poraslo sa 18,6 odsto na 23,4 odsto. Pri tome, BiH je, po procenama, u posleratnom periodu napustilo više od 100.000 ljudi, uglavnom mlađe dobi.
Time je, uz pogoršanje opšte demografske situacije, ozbiljno narušena socijalna kohezija i stabilnost.
Po istim podacima, 17,9 odsto stanovništva živelo je u relativnom siromaštvu. Prag relativnog siromaštva je iznosio 416,4 KM po odrasloj osobi. Siromašno je svako šesto domaćinstvo u državi.
Raspodela izdataka za potrošnju bila je prilično nejednaka, jer su 20 odsto najbogatijih domaćinstava u proseku 4,9 puta više trošila u odnosu na 20 najsiromašnijih. Potrošnja je veća u urbanim nego u ruralnim područjima, i to za 20 odsto.
Preporuke su da vlade poboljšaju ciljane socijalne pomoći paketima mera kojima će učiniti politike socijalne zaštite efikasnijim, efektivnijim i pravičnijim. Takođe, penzioni sistemi treblo bi da budu na stabilnim finansijskim osnovama.
