Tokom karijere imali smo i ranije čudnih iskustava, ali kad boksujete u tropskoj džungli zapadne Afrike okruženi telohraniteljima, koji nose kalašnjikove, to se ne može porediti sa bilo čim u svetu sporta-kažu braća Slađan i Miloš Janjanin.
Ipak, od samog boksa, posebno u glavnoj borbi koja je, po Janjanima bila skrojena samo po meri domaćeg šampiona Princa, i gde se, po svemu viđenom pobednik znao i pre meča, mnogo je zanimljiviji bio put u Togo, i kompletan boravak u afričkoj divljini.
-To je definitivno bilo iskustvo koje se teško da opisati rečima. Boksovao sam u Keniji, ali to je u odnosu na ovu borbu u Togou bio kao odlazak u Las Vegas. Ovo je apsolutna divljina, kao iz holivudskih filmova o Tarzanu, gde znake civilizacije možete videti samo u glavnom gradu Lome, a čim napustite glavnu ulicu, to je bukvalno divljina sa džunglom, blatnjavim putevima, i kako smo po dolasku strogo upozoreni, više nego opasna, posebno za belce. Činjenica da smo mi dobili nekih 30 telohranitelja, naoružanih kalašnjikovima, vrlo brzih na obaraču i udarcu, koji su nas pratili u stopu, sve vam dovoljno govori-kaže Slađan,
Mlađi brat Miloš dodaje da je sam odlazak bio prava avantura.
-Sam odlazak u Togo pretvorio se avanturu kao iz filmova. Put je trajao skoro 48 sati, a prva prepreka je iskrsla već u Istanbulu, gde smo zadržani zbog provere viza, iako smo imali potrebnu dokumentaciju. Nakon toga let nam je preusmeren za Maroko, pa smo potom leteli u Ganu, potom iz Gane u Togo. Nakon četiri aviona i dva dana putovanja, konačno su stigli na destinaciju, umorni, prljavi i više spremni za odmor, nego za borbu, a da bude gore povratak je bio samo malo brži, uz manje ili više iste probleme i promene letova-kaže Miloš.
Ipak, Janjanini kažu da je bez obzira na divljinu i težak put Togo veoma lepa i egzotična zemlja.
-Sam priroda u Togou je fascinantna, ali sve ostalo je na nivou nekog 19. veka, bez asfaltnih puteva, bez struje, sa tesnim uličicama punim blata, ženama koje prodaju voće sa činija koje nose na glavi, uz paklene vrućine, insekte i slično. Narod je srdačan do te mere, da prilično preteruju u iskazivanju srdačnosti. Svi su imali želju da se slikaju, da nas dodirnu, što nije baš obradovalo naše čuvare, koji su delovali kao da će zapucati na masu, pa smo smirivali tenzije, uz objašnjenja na engleskom da nije problem slikanje i slično-kaže Slađan.
Hotel u kojem su boravili nalazio se u gradu, ali samo mesto na kojem su se održale borbe bilo je dalje u srcu džungle.
– Kongresna palata u kojoj su održane borbe nalazila se u nekom seocetu, u samoj džungli. A da bi od hotela do nje došli trebalo je gotovo sedam sati putovanja. Što se tiče samog Kouami Folu Kuege “Princa Toga”, on se prema nama poneo izuzetno ljubazno, super je lik privatno, koji se, kao i ostali organizatori, kada smo napokon stigli, maksimalno trudio da nam olakša boravak. Dobili smo najbolji hotel, ali ipak smo se hranili samo sa piletinom i ribom, jer nam ostala hrana na meniju nije preterano ulevala poverenje, a iskreno i ta piletina je više delovalo kao golub, dok sam za ribu imao osećaj da će nas ujesti sa stola-kaže uz smeh Miloš.
Polovičan rezultat
Miloš je u Togou boksovao protiv domaćeg boksera Kouami Folu Kuege, poznat i kao “Princ Togoa”, za interkontinantalnu titulu u UBF verziji, u velter kategoriji. Kao pobjednik je izašao Kuega, ali kako kaže Milošev brat Slađan, radi se o čudnoj odluci sudija, jer je meč prekinut već nakon prve serije domaćeg boksera u četvrtoj rundi, iako je Miloš dominirao tokom prve tri runde. Sam Slađan boksovao je revijalni profesionalni meč u kojem mu je protivnik bio domaći borac Triki Komei. Stariji Janjanin savladao je “domaćina” tehničkim nokautom u trećoj rundi i upisao 22 pobedu u profesionalnoj karijeri.
