Kafići u Srpskoj nikada nisu bili puniji, barem ako je suditi prema pazaru.
Od jula do septembra prošle godine, u ugostiteljske kase slilo se skoro 20 odsto više para nego prethodne, a u odnosu na 2010-tu, pazari su veći za čak 65 procenata. To nije nimalo iznenadilo Dijanu Topić, kojoj je kafa u omiljenom lokalu dnevna rutina. “Za kafu ćemo uvijek zaraditi”, kaže Dijana.
“Nađe se uvijek slobodnog vremena kad se ne radi, popije se kafica, novine se pročitaju. Kad se radi, prije posla se popije kafica. Uvijek ima za to vremena. Kafići su uvijek puni i kad krenem na posao i s posla, pije se kafa, čaj, a i poneka pivo”, kaže Dijana.
Ni za banjalučke lokale, barem kad je riječ o onima u centru grada, nema brige. Često je lutrija naći slobodan sto, kažu Banjalučani.
Iz Udruženja ugostitelja kažu da promet raste najviše zbog turista, ali i da građani uvijek imaju bar za jednu kafu.
“Naš mentalitet je takav da svi naši poslovi počinju i završavaju u ugostiteljskim lokalima. Ne znam šta bih vam rekao, to je mentalitet našeg naroda da mi moramo da se družimo u kafanama. Definitivno će svako da ima za tu neku kafu, neko bezalkoholno piće”, kaže Željko Tatić, predsjednik Udruženja radnika ugostiteljstva i turizma.
Ipak, ta statistika čudi direktora Zanatsko-preduzetničke komore Jovicu Bratića. Njegov utisak je da su mnogi ugostitelji na rubu egzistencije.
Možda kod nekih, ali u većini je promet manji. Nekada smo mi pili alkohol, danas pijemo samo kafu i čaj ujutru, pročitamo štampu. Pa čak ni štampu ne moramo više čitati, imamo sve na internetu. Tako da mi je to zaista čudno da je promet veći. Jeste veći u globalu, više kafića. Ako vam kažem da u Banjaluci ima samo preko hiljadu kafana, sve će vam biti jasno”, rekao je Bratić.
U RS ima više od 4000 registrovanih restorana i kafe-barova, a iz godine u godinu taj broj se povećava. Ugostitelji kažu – u pitanju je, jednostavno, unosan biznis.
