Naslovna HRONIKA KRIMINAL KAO PORODIČNI POSAO Ovo su porodice iz Srbije i Crne Gore...

HRONIKA

KRIMINAL KAO PORODIČNI POSAO Ovo su porodice iz Srbije i Crne Gore koje vladaju BALKANSKIM PODEZMLJEM

Mar 18, 2018

Od problematične braće iz kraja, do glavnih ljudi u balkanskom podzemlju. Kriminal poslednjih godina sve češće postaje porodični “posao”. U ovom svetu izdvojilo se pet porodica koje prednjače u kriminalnim radnjama, od pljački, brutalnih prebijanja, dilovanja, pa sve do najtežih krivičnih dela – ubistava.

PORODICA BOJOVIĆ

Luka Bojović, stariji sin Anđelke i Vuka Bojovića javnosti je postao poznat kao jedan od najmlađih pripadnika Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana. U to vreme je međutim počelo urušavanje dotadašnje kriminalne piramide – Arkan je ubijen u januaru 2000, a surčinski i zemunski klan preuzeli su vođstvo beogradskim podzemljem.

Milorad Ulemek Legija, Arkanov i Bojovićev prijatelj i pokrovitelj zemunaca bio je spona koja je dovela do kriminalnog uspona Luke Bojovića 2003. godine, posle akcije “Sablja”. Policija je u to vreme tragala za nekolicinom odbeglih pripadnika zemunskog klana, optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ali su oni uvek uspevali da izbegnu hapšenje. Bilo je jasno da imaju dobru logistiku, i nekog moćnog iznad sebe. Koga, postalo je jasno u vreme ministra policije Dragana Jočića, koji je 2007. prvi javno obelodanio da je novi šef nasleđenog zemunskog klana upravo Luka Bojović. Bojović je vladao podzemljem dok 2010. godine u Zagrebu nije došlo do sukoba dvojice odbeglih zemunaca, Sretka Kalinića i Miloša Simovića. Simović je ranio Kalinića, pa se predao policiji. Na osnovu Kalinićevog svedočenja počela su da isplivavaju sva zlodela ovog klana pod vođstvom Luke Bojovića. Međutim, Bojović je već tada pobegao u Španiju gde ja počeo novi život sa ženom i decom. Dve godine kasnije ipak je uhapšen i osuđen na 18 godina zatvora zbog pripadanja zločinačkoj kiminalnoj organizaciji.

U Srbiji je za to vreme protiv njega pokrenut sudski postupak zbog ubistva Branka Jeftovića Jorge i pokušaja ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, sva počinjena u ime osvete za ubistvo Arkana. Za ova ubistva je Luka Bojović pravosnažno oslobođen.

BRAĆA ŠARANOVIĆ

Ubistvo Nikole Bojovića na videlo je izbacilo sve kriminalne radnje porodice Bojović, ali i Šaranović, koja je naložila njegovo ubistvo. Naime, braća Branislav (66) i Slobodan (79) Šaranović decenijama su važili za nekrunisane kraljeve kocke na Balkanu.

Poslednji iz generacije Giške, Arkana i Ljube Zemunca, uvek su radili sami uz, po rečima upućenih, podršku DB-a. Njihovi počeci dosežu sedamdesete godine, a tada jugoslovenski asfalt čuo je prvo za Brana, dok je njegov brat Slobodan i dalje bio jedan od najboljih studenata medicine u Jugoslaviji. Međutim, ubrzo se pridružio bratu. Osamdesetih godina braća Šaranović ulaze uveliko u posao sa kazinima, a živeli su na relaciji Dizeldorf – Beograd.

Bekstvo iz zatvora

– Šaranovići su početkom osamdesetih bili u rangu Željka Ražnatovića Arkana i Ljube Zemunca i ostalih žestokih momaka, ali se za razliku od njih nisu medijski eksponirali. Oni su već tada ušli u posao sa kazinima. Živeli su u Diseldorfu, ali su vrlo često dolazili u Beograd. Brano je živeo i u Londonu godinama – ispričao je ranije za “Blic” Božidar Spasić, nekadašnji operativac savezne Službe državne bezbednosti.

Upravo za Diseldorf vezan je jedini podatak iz dosijea braće, gde je Branislav osuđen zbog reketiranja. Bekstvo iz tog zatvora, sredinom osamdesetih, proslavilo je Šaranovića. Zid koji je okruživao zatvor raznesen je, a kroz rupu u njemu pobegao je ne samo Branislav već i još oko 150 zatvorenika, koji su preplavili Diseldorf.

Devedesetih godina, oni se vraćaju u zemlju. U njihovom vlasništvu bili su beogradski kazino “Slavija” i “Partizan”. Imali su kockarnice u Srbiji, rodnoj Crnoj Gori, Austriji, ali i u Kongu. Uprkos kriminalnim radnjama zbog kojih je pomen njihovih imena ulivao strah u kriminalnim krugovima u celom regionu ova braća nikada se nisu bavila drogom.

Nakon što je Branislav ubijen 2009. godine u Beogradu, Slobodan je ponudio sumu od milion evra za onoga ko otkrije nalogodavca. Smrt brata nije prežalio.

Po optužnici koja je kasnije podignuta, organizovao je 2013. ubistvo Nikole Bojovića kako bi se osvetio Luki Bojoviću, za kojeg je navodio da stoji iza ubistva Branislava. Šaranovići nikada nisu imali klan. Čak i kada je Slobodan, navodno, organizovao ubistvo Bojovića, za te poslove je angažovao svoju dvojicu rođaka, koji su opet skupili plaćenike. Slobodan Šaranović ubijen je pre tačno godinu dana, u martu 2017. godine, a sumnja se da je naručilac njegovog ubistva upravo Luka Bojović.

ŠARIĆI – Tone kokaina, bekstvo, umešanost u ubistva, pranje novca

Narko-bos Darko Šarić i njegov brat Duško iz Pljevalja u žižu svetske javnosti dospeli su kada je Darko optužen za organizovanje šverca više tona kokaina iz Latinske Amerike, kao i pranje desetina miliona dolara od prodaje narkoitka.

Darko Šarić označen je kao vođa kriminalne grupe koja je krijumčarila i prodavala kokain, a od zaplene nalazio se u bekstvu. Srpski interpol za njim je tragao više od četiri godine, a za to vreme u Srbiji mu se sudilo u odsustvu.

Šarić je uhapšen u zajedničkoj akciji policija Crne Gore i Srbije i tada je započeo postupak koji sada već traje osam godina.

Šarićeva kriminalna grupa brojila je 39 članova i počela je da se raspada nakon zaplene kokaina u Urugvajskoj luci u međunarodnoj akciji „Balkanski ratnik“. Od njih, na optuženičkoj klupi Specijalnog suda našlo se njih svega 11 optuženih, pošto je njih 16 u bekstvu, devet je priznalo krivicu, a trojica su dobila status svedoka saradnika.

Rođeni brat narko-bosa Duško Šarić (38) od samog starta tvrdio je da je njegov brat nevin i da se Darko “ne boji nikakvih zaštićenih svedoka i nikakvih dokaza. Boji se samo laži, prevare, nameštenih i montiranih procesa”, rekao je Duško Šarić, tada za medije.

Međutim, samo mesec dana kasnije, Dušku je određen pritvor, a teretio se da je, zajedno sa Jovicom Lončarem preko firme “Mat kompani”, oprao preko 23 miliona evra zarađenih prodajom droge. Postupak dug sedam godina završen je tako što je oslobođen optužbe za paranje novca u septembru prošle godine.

Povezani sa ubistvima

Milivoje Terzić i Aksentije Ilijin koji su se teretili da su na prevaru od Ivanke Šarić, majke Darka i Duška Šarića, uzeli 300.000 evra kako bi izdejstvovali ustupanje krivičnog postupka iz Italije u Crnoj Gori završili su – mrtvi. Milivoje Terzić je izvršio samoubistvo u pritvoru 2011. godine, dok je Ilijin je ubijen u svojoj kući u Banatskom Aranđelovu 2017. godine. Crnogorski mediji braću narko-bosove povezivali su 2012. godine i sa ubistvom Ive Pukanića.

Svetski mediji Šarića su označili kao El Čapa Balkana, što je nadimak koji nosi prvoplasirani na listi “kokainskih donova.”

PORODICA ROGANOVIĆ – Zelenašenje, bombe, hapšenja, likvidacije

Likvidacije, pokušaji ubistva i brojna hapšenja – to je postala svakodnevica porodice Roganović iz Herceg Novog. Otac, dva brata i njihov brat od strica bliski su saradnici glavnih ljudi ozloglašenog “kavačkog klana”. U sačekušama i bombaškim napadima članovi Roganovića ili su povređeni ili ubijeni, a svi napadi se povezivani su sa ratom kavačkog i škaljarskog klana na crnogorskom primorju. Njihov rat se pre nekoliko godina preselio i na ulice Beograda.

Šćepan Roganović (35), do sada najmanje poznat među Roganovićima uhapšen je u akciji “Mimoza” u Herceg Novom zbog zelenašenja krajem oktobra prošle godine. On i još dvojica muškaraca terete se das u 21 osobi dali novac pod kamatu. Nakon što su dali pare na pozajmicu, od dužnika su uz pretnju naplatili oko pola miliona evra kamate. Policija je nakon pretresa tri objekta u Herceg Novom u vlasništvu uhapšenih, u zaplenila 4.000 evra, ugovore o nekretninama za koje se sumnja da su “zarađeni” od zelenašenja, platne kartice za račune na kojima su desetine hiljade evra, mobilne telefone, kao i blindirani automobil sa bunkerom, pogodnim za skrivanje predmeta.

Duško Roganović godinama je bio dobro poznat u podzemlju Crne Gore. On je 25. aprila prošle godine teško povređen u eksploziji bombe koja je bila podmetnuta ispod njegovog automobila “golf 5” u blizini glavne autobuske stanice u Herceg Novom. Nakon stravične eksplozije Dušku su amputirane obe noge. Tada je rekao da ne zna ko bi želeo da ga ubije, jer “nije u sukobu ni sa kim”.

Policija nije isključila mogućnost i da su bombaški napad organizovali članovi ”škaljarskog klana”. Duško Roganović je, inače, iz zatvora izašao u januaru 2016, a bio je osuđen na osam godina zbog ubistva vođe navijača Delija Marka Vesnića iz Beograda i ranjavanje Ivana Markovića u Igalu 2009. On se 2006. godine sumnjičio za pokušaj ubistva sugrađanina Vladimira Dželatovića (24). Roganović je tada nakon kraće svađe nožem nasrnuo na Dželatovića i pobegao. Kako je Pobjeda tada pisala Duško i njegov brat Vladan nosili su duže vreme pancire i oružje, jer su znali da su im životi u opasnosti, a vozili su i blindirane automobile.

Otac, Niko, ubijen je 26. jula iste godine, u sačekuši ispred svog stana u Herceg Novom. Pucala su dvojica napadača, koji još nisu identifikovani, a nije utvrđen ni motiv likvidacije. Mediji u Crnoj Gori pominjali su da je njegovo ubistvo možda osveta rivalskog kriminalnog klana iz Kotora, škaljaraca, ali da nije nemoguće da je atentat na Nika izvršen i zbog njegovih mutnih poslova, između ostalog zelenašenja. Upravo je zbog tog “posla” “pao” i Šćepan Roganović.

Novljanin Vladimir Roganović, koji se takođe vezuje za Kavače, u Srbiji je robijao zbog falsifikovanja isprava, a u januaru ove godine izručen je Crnoj Gori. U zatvoru u Sremskoj Mitrovici čak je i štrajkovao glađu, a izručenje je želeo jer se kako je rekao plašio za svoju bezbednost. U domovini inače treba da odsluži jednogodišnju kaznu zbog nelegalnog oružja, a osumnjičen je i za lažnu dojavu u postavljenoj bombi u podgorilčkoj diskoteci, koju, kako se veruje, drže ljudi bliski škaljarskom klanu.

BRAĆA VAVIĆ

Braća Vavić, Nikola (28), Đuro (27) i Aleksandar (32) poslednjih godina česta su tema medija i čaršijskih priča zbog debelih dosijea zbog trgovine narkoticima i oružjem, razbojništava. Njihova imena vezuju se kao čelna imena navijalke grupe “Alkatraz”.

Srednji brat Nikola, osuđen je pre nekoliko dana na šest meseci kućnog pritvora uz elektronski nadzor zbog prebijanja devojke ispred jednog beogradskog splava prošlog leta. Međutim, to je samo jedan u nizu događaja čiji su akteri ova braća. Ovaj mladić, ali i njegov najstariji brat u okršajima su i ranjavani, a na braću su pokušane i likvidacije.

Najstariji od braće Vavić i jedan od vođa navijačke grupe “Alkatraz”, Aleksandar (32) ranjen je u februaru 2011., kao tada 24-ogodišnjak, u pucnjavi kod Pete begradske gimnazije.

Aleksandar Vavić još tada je uveliko povezivan sa dilovanjem droge i sa nekoliko obračuna zbog sukoba u tom poslu.

Samo godinu dana nakon ovog incidenta, u februaru 2012. godine Vavić je osuđen na godinu dana zatvora jer je u januaru 2005. godine na Karaburmi nožem ranio Stefana Gajića. U vreme izvršenja krivičnog dela Aleksandar je bio navijač “Crvene zvezde”, ali je nedugo posle incidenta prešao u konkurentski tabor.

I najmlađi brat Đuro Vavić osuđivan je za više krivičnih dela. Uhapšen je 2011. zbog sumnje da je otimao dilere koji su odbijali da rasturaju heroin za ekipu s Karaburme. Naime, on se tada sumnjičio da ih je sa saučesnicima odvozio na periferiju grada i nad njima se fizički iživljavao sve dok ponovo nisu pristajali da rade. Kod Đure je tada pronađen pištolj.

Blic

Povezani članci: