U apsurdistanu kakva je BiH, odnosno Republika Srpska, najljepše zanimanje je biti tužilac.
Rogove oštre samo i isključivo u slučajevima kada je na suprotnoj klupi sirotinja, nevažnog porijekla ili prezimena, a kada su oni malo opasniji kriminalci, narkodileri, utajivači milionskih poreza, tada se predlažu sve olakšavajuće okolnosti kako bi kazna bila što minimalnija.
Naravno da je sve po zakonu, taman posla da je suprotno. Pa i ako je suprotno, ne znači da je krivično djelo. Tako kaže glavni tužilac.
Rukovodeći se upravo ovom metodologijom rada, Okružno javno tužilaštvo Banjaluka aminovalo je sporazum o priznanju krivice sa Slovencem Dušanom Ambrožićem, koji je Srpsku i njene građane ojadio za više od milion maraka.
Ne daj bože da je tužilac dodao gas, pa odrapio ovog biznismena da mu uši zazvone i tako poslao poruku svima da se sa državnim parama nije zezati. Na primjer, upravo iznos od 1,14 miliona maraka, koji je izbjegao da plati Ambrožić u Budžet RS, bio bi dovoljan da se sanira kompletna šteta od nevremena i grada koji je u julu ove godine demolirao kuće u Mišinom Hanu kod Banjaluke.
Na kraju, zašto bi tužilac to uradio kada nema ni države, a posebno nema onoga koji bi tužioca pozvao na odgovornost.
Zato ima i previše izlaznih varijanti u slučaju da neko tužiocu postavi pitanje “zašto”, pa se u tom slučaju odgovornost samo prebaci na drugu instituciju i tako u krug, i u vijeke vjekova.
