Bronzani Broz u Podgorici samo je još jedan antisrpski znak u montenegru. Crnogorski neokomunisti tako brzo dižu skelu za spomenik srpskom dželatu. Dželat na Trgu Nezavisnosti
Piše: Bećir Vuković
Spomenik je slika društva i vremena. Svaka vlast ima svoju bronzu.
Kome se podiže spomenik u Podgorici? Rušitelju Njegoševe kapele! To je pravi odgovor. Ima i onih koji misle da ideja o spomeniku Brozu u Podgorici, nije ovdašnja.
Glavna antisrpska i antipravoslavna kancelarija nalazi se u Beču. Podići spomenik Titu – vojniku austrougarske vojske, koja je srušila Njegoševu kapelu, jeste mogući (obnovljeni) projekat iste kancelarije.
Naravno, ista administracija ima i unijatsku kancelariju. Ideja je mogla poteći i od nekog tajnog društva. Jezuita (ovejanih licemera), ima koliko vam drago i po našim administracijama.
Najveći zadatak crnogorskih neokomunista jeste zatiranje srpstva u Crnoj Gori: priznati lažno Kosovo, Njegoša protjerati iz škole, podići spomenik Brozu, preimenovati srpski jezik, goniti Srpsku crkvu….
Ideja nije potekla ni iz Brisela, niti iz Italije. Italija na Tita gleda kao na istorijsko smeće. Oni su i svoga diktatora objesili za noge, dok mu krv nije prokapala navrh glave.
Austrougarska je bila i ostala pakleni mrzitelj Srba i Srbije; izgubila je i glavu da bi uništila Srbiju.
Zaratila je sa Srbijom samo da Srbija ne bi izašla na more. U naše dane, montenegro se instalira kao ključna antisrpska kancelarija na Balkanu: montenegro – prezida na srpskom putu ka moru.
Bronzani Broz u Podgorici samo je još jedan antisrpski znak u montenegru. Crnogorski neokomunisti tako brzo dižu skelu za spomenik srpskom dželatu. Dželat na Trgu Nezavisnosti.
Crnogorski neokomunisti uzjahali priviđenje: njihova tajna je bezbožništvo. Odskora, na državnoj granici nezavisne države – policija zabranjuje ulazak pjesničke misli.
Njegoš je srpski svetionik u Crnoj Gori.
Podići spomenik rušitelju crkve na Lovćenu – kakve nije bilo u vaskolikom pravoslavlju – a podići spomenik groboubici, znači oživljavanje te zločinačke ideje. Da li je i Tito odnegde dobio zadatak da sruši Kapelu na Lovćenu.
Nije, valjda, došao na ideju da napravi kakvo dobro djelo, a najmanje u interesu Crne Gore i pravoslavlja. Ako je dobio taj zadatak, opet je stigao iz Beča.
U svakom slučaju, to je izvršenje amaneta njegovog komandanta Sarkotića. Riječju, treba podići spomenik Brozu u Podgorici, švapskom dželatu, srbomrscu, gonitelju Srba ma koje kape nosili.
A, Vatikan, iako mu je unijaćenje (pokatoličenje), glavna spoljnopolitička doktrina, ipak, to radi sa više stila i suptilnosti – to je drukčija, lukavija, prepredenija, perfidnija politika.
Boli dupe Vatikan za Broza. Doduše, možda će doletjeti Papa u montenegro, i biće dočekan u sjenci bronzanog Broza, a na mjestu gdje će Papa spustiti papuču, podići će bijeli obelisk.
Imam predlog za rešenje Titovog spomenika u Podgorici. Svi znamo onu fotografiju iz istorijskih čitanki: Josip Broz, švapski soldat, potrbuške leži i nišani na srpsku vojsku. Fotografija je snimljena negdje u Mačvi, kuda je Švaba sprovodila strašni genocid nad Srbima.
Takvog Tita, koji potrbuške leži i puca iz puške, treba montirati između Narodne biblioteke „Radosav Ljumović“, i Skupštine opštine Podgorice.
I, okrenuti ga da nišani u Lovćen. Kad ga je već nišanio, i kad ga je već rušio, da ostane i izliveno u bronzi. Ali, potrbušnog Tita zapišavali bi džukci – piš, piš, piš…
Ali, svi znamo, i mi, i oni, da će taj spomenik Titu, kakav god bio, i koliki god bio, kad-tad – završiti na smeću.
Kad spomenik Titu opet završi na smeću (baš kao i Titograd), valjalo bi se sjetiti onih Titovih riječi upućenih Jovu Kapiičiću:“Je li, bre, Jova, što ste vi Crnogorci, tako nepouzdan narod“?
