Nestašluci dece zahtevaju kazne i ograničenja kada se smatraju lošim
Većina roditelja misli da ni u čemu n egreši kada je vaspitanje dece u pitanju, ali naučnici kažu da kada su u pitanju kazne za određeno ponašanje roditelji i te kako ne znaju šta treba da rade.
Većinu vremena odrasli ne mogu da se kontrolišu pa kažnjavaju decu i više nego što ona to zaslužuju. To onda ima negativne posledice po dete pa ono razvija strahove i stereotipe zbog čega mu je mnogo toga u životu teže da uradi. Eksperti savetuju da se u tim trenucima poslužite nekom od sledećih taktika.
Ako dete nije imalo zlu nameru, ne treba da ga kaznite
Nemojte da kažnjavate dete previše. Foto: Profimedia/I love images
U većini vremena deca ne žele nikoga da povrede, već samo žele da otkrivaju nove stvari. Kada dete želi da uči, podržite ga. Kada kažnjavate dete zbog nekih nesrećnih okolnosti koje su se iznenada desile, onda dete izrasta u neodlučnu osobu.
Predlozi i naređenja su dve različite stvari
Ove situacije se nazivaju stereotipne akcije. Roditelji misle da su tradicionalni načini vaspitanja najbolji jer su tako postupali i njihovi roditelji. Ali, postoji ogromna razlika kada kažete “Mislim da ne treba da igraš tu igru” i “Nemoj da igraš tu igru”. Ukoliko dete ima jaku ličnost ovo ga neće mnogo pogoditi, ali ukoliko je osetljivo onda će ga i te kako povrediti. Kada porastu, slušaće naređenja svih ljudi koje poštuju iz straha od posledica.
Kazna ne sme da bude emotivna
Ako je dete neposlušno, neki roditelji se ljute i ne mogu da se kontrolišu čak i ako vole svoj edete. To je često posledica velikih očekivanja koja roditelji imaju od dece, a kada se ta očekivanja ne ispune roditelji se ne osećaju zadovoljno. Takve emocije treba potisnuti.
Javno kažnjavanje je neprihvatljivo
To ponižava i vređa decu, a čini ih da se pored toga osećaju besno. Tako će se dete uvek osećati postiđeno, poniženo ukoliko se situacija ponavlja. Kasnije mogu da postanu u potpunosti zavisni od mišljenja drugih ljudi.
Ispunite svoje pretnje
Fizičko kažnjavanje deteta se nikako ne opravdava. Foto-ilustracija: Profimedia
Ako obećate detetu da ćete ga kazniti onda to i uradite. Obećanje da ćete izvesti kaznu je gore nego ne kazniti dete uopšte. Deca brzo uče da su to samo prazne reči koje njihovi roditelji koriste i sa time se mire.
Kada ne znate ko je kriv, kaznite sve
Ako niste sigurni koje od dvoje ili više dece je krivo za neki nestašluk, kaznite oboje ili sve. Tako se deca neće osećati odvojeno, a ni krivac se neće izvući.
Deca treba da odgovaraju za sadašnje nestašluke, ne i za one od pre
Jedna od najvažnijih taktika je kazna – oproštaj – zaborav. Dete koje je stalno pod kaznom jer je nešto uradilo pre ne može da bude jaka osoba.
Kazna treba da bude u skladu sa godinama i hobijima
Sistem kažnjavanja treba da bude jasn i izbalansiran. Nemojte da dajete iste kazne i za loše ocene i za slomljeni prozor. Male stvari zaslužuju male kazne, a veliki nestašluci zahtevaju veće kazne.
Ne koristite loše i uvredljive reči
To se dešava kada su ljudi veoma emotivni. Mnogi roditelji ni ne primećuju da rade to. Psiholozi predlažu neutralni rečnik. Osetljiva deca mogu da imaju problem sa samopouzdanjem zbog toga. Mogu da zapamte kada su im otac ili majka rekli koju uvredljivu reč, a to je mnogo opasnije po devojčice nego po dečake pa vam savetujemo da posebno sa njima budete oprezni.
