U Udruženju voćara grada Prijedora smatraju da treba postići dogovor sa osiguravajućim kućama. Osiguranje voća bila bi najbezbednija opcija za svakog ozbiljanog voćara
NIJE lako živeti od plodova voćnjaka i strahovati da će svaki jači vetar prerasti u oluju praćenu gradom, pogubnim za rod – kaže predsednik Udruženja voćara grada Prijedora Mladen Marijanović. S njim se slažu i ostali voćari, koji ističu da je isto tako teško uspeti i u tržišnim utakmicama, u borbi za višu cenu.
Teško da će voćari pod Kozarom zaboraviti olujno nevreme praćeno kišom i gradom koje je prošlog jula poharalo voćnjake. U pojedinim voćnjacima šteta je bila i do 90 odsto. I pre su strahovali od eventualnih vremenskih neprilika, ali posle ove oluje, kako kaže Mladen Marijanović, strah je još veći.
– Led je, prema našim procenama, uništio oko 30 odsto ukupnog roda. Oni voćari čiji su voćnjaci stradali bili su prinuđeni da oštećeno voće prodaju za preradu, po mizernoj ceni. Recimo, za jabuke je cena bila 0,12 KM po kilogramu, a oštećene kruške niko nije ni hteo, tako da su one, većinom, korišćene za rakiju. Teška je godina iza nas – priča predsednik Udruženja voćara grada Prijedora Mladen Marijanović.
Malo je voćara koji nad voćnjacima imaju zaštitne mreže, jer sve to mnogo košta. Zbog toga voćari smatraju da bi najbolje rešenje bilo osigurati voće u osiguravajućim društvima.
– Platiš i ne strahuješ. Ali ni to nije tako jednostavno – kaže Marijanović. – Ipak, kada se sve zbroji, sasvim je siguran da je osiguranje voća neminovni budući potez ozbiljnih voćara, ali i drugih poljoprivrednih proizvođača.Trenutno preko posrednika obavljamo pregovore sa osiguravajućim društvima i nadamo se pozitivnom rešenju. Međutim, tokom ranijeg perioda, ponuđene osiguravajuće premije bile su visoke za nas, jer su neke iznosile i oko 40 odsto od iznosa vrednosti ukupnog roda. Mi se nadamo da će nam pregovori doneti rešenja, a najsrećniji bismo bili kada bi osiguravajuće premije bile oko 15 odsto vrednosti ukupnog roda.
Marijanović tvrdi da bi osiguranje voća bila bezbedna opcija za svakog ozbiljnog voćara, a ukoliko bi premije bile usklađene pregovorima, svi bi mogli da ih plate, pa ako treba i kreditima.
– To bi jednostavno svako prihvatio, sasvim sam siguran. Ako bi to bile i veće sume, banke bi nas kreditirale, i eto posla za svakoga, a mi osigurani – kaže Marijanović.
U većini osiguravajućih društava tvrde da premijske stope moraju biti visoke zbog preuzimanja rizika, ali osiguranici, u ovom slučaju voćari, u većini slučajeva nisu spremni na to. Ipak, rešenje vide u zajedničkom dogovoru voćara i osiguravajućih društava, uz podršku nadležnih institucija.
Sve se priprema i za početak sezone, kada je reč o protivgradnoj zaštiti. Sezona traje od 15. aprila do 15. oktobra, a u Republici Srpskoj radi 218 klasičnih protivgradnih stanica, od kojih je na području Prijedora njih 13. U preduzeću “Protivgradna preventiva Republike Srpske” kažu da ove godine raspolažu sa 1.731 protivgradnom raketom, što predstalja osam raketa po protivgradnoj stanici. To smatraju dovoljnim za početak sezone, ali će naknadno biti nabavljena i dodatna količina.
DISTRIBUTIVNI CENTAR
U CILjU unapređenja razvoja domaćeg voćarstva u Omarskoj kod Prijedora tokom ove godine trebalo bi da bude izgrađen distributivni centar u kojem bi, između ostalog, trebalo da bude smeštena hladnjača namenjena prijedorskim voćarima. Prednosti korišćenja hladnjače su višestruke, kažu voćari. Pre svega, lakše će skladištiti voće, a značiće i za plasman i postizanje više prodajne cene voća.
