Hrvat Marko Jelić (43), po profesiji molekularni biolog, dve godine je gradonačelnik Knina. Izabran je kao nezavisni kandidat, a tako se i ponaša, prkoseći hrvatskoj politici mržnje prema Srbima, koja je pretvorena u svojevrsni državni projekat. Zbog toga je na meti ekstremnih desničara, od kojih neprestano dobija pretnje. Ipak, ono Srba što je preostalo u Kninu, odakle ih je najveći broj proteran u “Oluji”, za njega ima samo reči hvale. Kažu, Jelić je prvi Hrvat koji se poklonio svim srpskim žrtvama zločinačke akcije.
U intervjuu za Srpski telegraf Jelić poručuje da se redovno moli za sve Srbe stradale u “Oluji” i da će to činiti i kada ne bude na funkciji.
*U Hrvatskoj se “Oluja” slavi kao oslobodilačka operacija, Srbi je obeležavaju kao tragediju, kako to izgleda u Kninu?
– U Hrvatskoj je to najveći i najvažniji državni praznik, koji simbolizuje završetak rata i početak dugo očekivanog mira, te povratak mnogobrojnih prognanih i izbeglih u svoje domove. Ujedno smo svesni da su u isto vreme mnogobrojni naši sugrađani srpske nacionalnosti napustili područja Hrvatske u kojima su živeli. Svaki odlazak iz doma je stresan i težak, a pogotovo kad je to u ratnom vihoru. Stoga svaki takav događaj ostavlja dubok trag u duši pojedinca i kolektivnoj svesti zajednice, ja to najbolje znam, jer samo nekoliko godina ranije smo moja porodica i ja, te mnogobrojni prijatelji, odlazili iz Knina, proterani od ekstremista. Sledom vlastite sudbine i hrišćanskog saosećanja imam posebnu empatiju prema svakoj osobi pogođenoj ratnim zbivanjima. Najizraženiji osećaji su za nevine žrtve, bez obzira na to o kome se radilo. Praksa gradske uprave kojoj sam na čelu, ali i većine sugrađana je da se žrtvama daje pijetet. To činim redovno i činiću i kad ne budem na poziciji, ja lično i u svojim molitvama.
Prema poslednjem popisu, u Kninu je živelo oko 23 odsto srpskog stanovništva
*Koliko uopšte Srba danas živi u Kninu, a koliko ih je bilo pre “Oluje”?
– Ukupni broj ne mogu tačno reći jer nam se od poslednjeg popisa odselio veliki broj sugrađana, i to svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Ali po poslednjem popisu, u Kninu je živelo oko 23 odsto srpskog stanovništva, što je u brojkama oko 3.000-3.500. Pre rata je većina građana tadašnje opštine Knin bila srpske nacionalnosti i radilo se o oko 91 odsto ljudi. Mora se, međutim, uzeti u obzir da je od opštine Knin nastalo pet opština i sam grad, to jest ukupno šest jedinica lokalne samouprave.
*Otkad ste pozvali Srbe da se u većem broju vraćaju, na udaru ste hrvatske desnice, neoustaša, kako se nosite s tim?
– Moram istaći da u Hrvatskoj službeno ne postoji organizacija ili udruženje s fašističkim predznakom, niti je to dozvoljeno. Ali postoje desne političke strukture, koje u političkom životu države u suštini nemaju nikakav značaj, te da im se ne posvećuje medijska pažnja, za njih i njihove stavove niko ne bi znao. Lično, uvek radim po svojoj savesti i hrišćanskom nauku, te me na zabrinjavaju napadi onih koji se ne potpisuju ispod svojih izjava i članaka. To govori puno o njihovoj hrabrosti i časti.
*Nedavno ste u Strmici otvorili srpsku kulturnu manifestaciju Sijelo tromeđe. Pozdravili su vas velikim aplauzom, kako ste to doživeli, kako ste se osećali?
– Sijelo tromeđe je dugovečna kulturna manifestacija koja se tradicionalno događa u Strmici, upravo u mestu koje je tromeđa Like, Dalmacije i Bosne. Zaista me veseli upornost sadašnjih organizatora, s kojima sam kao dete često provodio vreme u igri i prijateljstvu, ali isto tako i posvećenost naroda očuvanju i negovanju kulture. Iskreno poštovanje koje taj narod ima prema meni, kao osobi i kao izabranom predstavniku svih Kninjana, zaista me veseli i predstavlja mi veliku čast, ali isto tako i obavezu da se dalje zalažem i činim sve što je u mojoj moći da svi u ovoj zemlji budu ravnopravni i da gajimo kulturnu raznolikost kao najveće blago.
*Prošle godine ste predložili Vladi Srbije da u Kninu izgradi starački dom.
– Da, prošle sam godine predložio Vladi Srbije da se uključi u opstanak Srba na ovim područjima kroz konkretne aktivnosti koje imaju, prema mom mišljenju, veliki značaj. Naime, prosečna starost pripadnika srpskog naroda u Hrvatskoj je 68 godina i iz tog podatka je jasno da imaju potrebu upravo za izgradnjom kapaciteta za brigu o starijim osobama. A time bi došlo i do poboljšanja kvalitete života pripadnika srpske zajednice. Nažalost, na tu moju inicijativu nije bilo do sada nikakvog odgovora.
Činjenice o Marku Jeliću
* Rođen je 15. marta 1976. u Kninu
* Kao mladić osnovao je kninsku omladinu HDZ i bio predsednik, ali je iz stranke izašao posle “Oluje”.
* Doktor molekularne biologije i biohemije, doktorirao u Minhenu.
* Osnivač i bivši dekan Više strukovne škole “Marko Marulić” u Kninu, koju često naziva i svojim petim detetom.
* Otac četiri ćerke.
* Za gradonačelnika Knina izabran kao nezavisni kandidat 2017.
