Legendarni Bora Čorba bi ti kroz svoje stihove poručio – “Zar ne vidiš da tvoj brod tone, prevarantu i lopove, Al Kapone”
Mi(l)o Dio, oč(uš)e naš i naše nacije, koji si na vlasti(ma) od SFRJ, preko SRJ, SCG, pa sve do CG, a mi, narod tvoj voljeni, na kreditima i sedativima, da je Sveto(zar) tvoje ime, da prođe carstvo tvoje, da ne bude više volja tvoja, barem ne na zemlji, a na nebu je kažu neki drugi Car. Hljeb naš nasušni daj nam danas, jer će za mnoge već sjutra biti kasno – gladni su, i oprosti nam dugove naše (prema Prvoj banci i drugim bankama), kao što i mi opraštamo dužnicima svojim (poslodavcima koji nam duguju plate i izgubljene godine života) i ne uvedi nas u iskušenje (da te ulicom rušimo, jer to nije naš stil, već tvoj, tako si, uostalom, i došao na vlast), no izbavi nas od Zloga tj. od sebe samoga, jer je tvoje carstvo (prilično veliko), i sila (vojska, policija, parapolicija, kontroverzni bizMismeni, glasačka mašinerija, javni servis za ispiranje mozga građana…), i slava, oca, i sina (Blaža), i Sveto(vo)ga duha, sada, ali nijesam baš siguran da li i za vjeki vjekova… A mi(n)?
PISMO: Dragi Milo, brate po Darvinu, ali ne i po Hristu, riješih da ti se javim ovim (otvorenim) pismom, i da ti sa zakašnjenjem odgovorim na tvoje intimno pismo koje si mi poslao prije petnaestak godina pred neke izbore. Tada si mi se obratio direktno sa – „Moj dragi prijatelju“, i ponudio si mi neku vrstu pakta, pa se ja tada stvarno utripovah da me gotiviš, ali, srećom, ipak pocijepah taj faustovski ugovor, iako si se na kraju potpisao sa – „tvoj Milo“.
Možda ti ne bih ni pisao ovo pismo, nego sam se bio zabrinuo za tebe, nije te bilo nedeljama, kao da si u zemlju propao. Sakrio si se vele u mišju rupu, a oni koje si donedavno nazivao miševima, igraju ti (litijsko) kolo po kući. I taman kad sam htio da zovem Aca da ga pitam đe si, brate, šta činiš, ti se javi, i to na Bogojavljenje, pošto si se izgleda utripovao da si zemaljski „bog“, pastir stada DPS-ovaca…
Eto, i ja se sada obraćam tebi, i molim te u ime svih poštenih DPS-ovaca, SNP-ovaca, SDP-ovaca, FRONT-ovaca, DNP-ovaca, DEMOS-ovaca i ostalih „ovaca“, da nam se konačno skineš sa grbače, i da nas pustiš iz svog „tora“, pa da kao slobodno stado „pasemo“ po cvijetnim livadama bez ograda, jer nama ne treba čobanin, već duhovni pastir…
Milo, voljeni vođo i mudri učitelju onih Crnogoraca koji ljube (zlatne) lance, zar ti nije dosta bilo, i funkcija, i novca, i automobila, i stanova, i kuća, i univerziteta, i banki, i t(v)rtki, i moći, i slave, i vlasti, i masti, i strasti, i slasti… Sada bi i crkvu da otmeš, iako si deklarisani ateista (bezbožnik), što u slobodnom prevodu na naš stari, dobri srpski jezik znači – otpadnik od Boga i od vjere.
Malo ti je, brate, svega, što bi moja baba rekla – manje ti (političkih) dana bilo. Stani malo, stala ti voda (na Blažovim hidroelektranama)… Ne može u ovoj državi da baš sve bude tvoje, ti se ponašaš po onoj – moja je lopta, moja je država, moja je crkva, moj je narod; moje je more, moj je brod, ali da ne bude i ono – moji su vjetrovi, moje su kiše i oluje.
Povuci se, kumim te Bogom, povuci ručnu, eto, situiran si, fala Bogu, i ti i familija ti, sin ti je privatni obrtnik, braco ima banku (a narod ti nema ni prebijenu banku), seka je odvjetnik, a zli jezici za tebe govore da si odmetnik. Čuš – odmetnik, narod svašta priča, gladan, pa mu se priviđa, halucinira, bulazni. Doduše, Lidija ne radi, to jes’ malo za’ebano, ali dako je neđe ubačiš preko Biroa i Sulja, zadužio si ga, uostalom, kao što si zadužio i cio narod i državu – do guše. Sve i da nemaš tolike pare ka’ što pričaju neki ideološki nezreli drugovi i reakcionarni krugovi, biće ti ta penzijica hiljadarku eurića, a Monstat kaže da je potrošačka korpa za četvoročlanu familiju pola od toga, a vas je dvoje (Blažo je, fala Bogu, frknuo, i osamostalio se), što znači – petsto eura tebi, petsto Lidiji, a šipak dušmanima… da Bog pomože.
Takođe, od ovog „dešavanja naroda“ ne treba da se plašiš, jer su to istinski hrišćani koji ljube bližnjega svoga, pričuvaj se ti, što ti ja zla ‘oću, od ovih tvojih najbližih saradnika, kontroverznih bizMismena i tajFuna, oni će te oduvati…
Legendarni Bora Čorba bi ti kroz svoje stihove poručio – „Zar ne vidiš da tvoj brod tone, prevarantu i lopove, Al Kapone“.
Gospodaru prstenova i Roleks satova, a bogami i naših sudbina, imaš li malo mjere hrišćanske, pa da staneš, staviš prst na čelo kao na onom tvom predizbornom plakatu, i kažeš sebi – Milo, dosta je bilo.
Stoga, hajde Milo budi drug, pa okreni jedan (poslednji) krug, unatrag planetu, noć je (pre)dugo trajala, a nama je trebala najkraća na svijetu…
