Da li će neko da završi sa najkritičnijom kiliničkom slikom i tako dođe do respiratora ili će proći bez ikakvih komplikacija i simptoma korone, najčešće zavisi od njegovog opšteg zdravstvenog stanja
Određene pridružene bolesti mogu da budu fatalna kombinacija kada je u pitanju korona virus, pa kod takvih pacijenata ona može da bude najopasnija i pogubna za život. Koje su najugroženije grupe ljudi?
Direktor Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije, dr Goran Stevanović izjavio je da lečenje obolelih koji nemaju izrazito tešku kliničku sliku traje između dve ili tri nedelje, dok se pacijenti na intenzivnoj nezi zadržvaju čak i duže od pet ili šest nedelja i za njih je korona najopasnija.
Pulmolog prof. dr Milan Rančić kaže da bolest ima sporiji ili duži tok, za razliku od sezonskog gripa koji može početi burno, gde se sve odigra brzo i koji traje nekoliko dana, sa koronom situacija je neizvesna i drugačija.
– Kod virusa korone bolest se produži na dve, tri, pa i četiri nedelje, naravno sa varijabilnim ispoljavanjem simptoma. Odmah je postalo jasno da svi oni koji imaju već neko oboljenje da će takvu respiratornu bolest podnositi teško. Primetili smo da svi pacijenti koji imaju neki komorbiditet, bolest podnose teže, više se razvijaju komplikacije, lošija je gasna razmena i bolest traje duže – objašnjava dr Rančić.
Dakle, od toga toga da li će neko da završi sa najkritičnijom kiliničkom slikom i tako dođe do respiratora ili će proći bez ikakvih komplikacija i simptoma korone, najčešće zavisi od njegovog opšteg zdravstvenog stanja, a za ovih pet kategorija ljudi korona virus je najopasniji po život:
Srčani bolesnici i hipertenzičari
Američki kardiološki fakultet naveo je sredinom marta da je bilo izveštaja o akutnoj srčanoj povredi, aritmiji, hipertenziji, tahikardiji i visokom učešću pratećih kardiovaskularnih bolesti kod zaraženih osoba, posebno kod onih kojima je bila potrebna intenzivna nega.
Istraživanje u kome je učestvovalo 150 pacijenata iz Vuhana, epicentra epidemije, otkrilo je da pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima imaju značajno veći rizik od smrti prilikom zaraze. To se dešava, jer su srce i pluća povezani.
“Probajte samo da udahnete i izdahnete brzo – puls će automatski da vam se ubrza. Ali ako vam je srce slabo ili imate blokirane arterije, tada vaše telo ulaže mnogo veći napor kako bi krv i kiseonik cirkulisali po čitavom telu”, prenosi National Geographic.
– Kardiološki bolesnici, koji su imali već formiranu komplikaciju imaju značajno oslabljenu snagu srčanog mišića. Takođe u toj kategoriji su i pacijenti sa hroničnim bolestima, i hroničnim insuficijencijama organa, da li se radi o slabosti jetre, bubrega, srca, pluća, svi su oni pod rizikom – priča pulmolog Rančić.
Dijabetičari
Dijabetičari, a naročito oni koji imaju neregulisani dijabetes češće imaju infektivna stanja koja se mogu komplikovati zbog oslabljenog ćelijskog imuno odgovora. Kada se razvije bilo koja infekcija, pa tako i infekcija Covidom-19, može doći do pojave ketoacidoze, komplikacije kada telo ostaje bez insulina, tada oboleli može pasti u komu ili završiti fatalno ako se ne reauguje na vreme.
Od komplikacija javlja se laktična acidoza, koja dovodi do poremećaja metabolizma i takođe je opasna.
Astmatičari
Korona virus predstavlja opasnost i za ljude sa hroničnim respiratornim bolestima kao što su cistična fibroza, hronična opstruktivna bolest pluća, astma ili alergije, kao i za ljude sa oštećenjem pluća povezanim sa pušenjem. Čak i blagi slučajevi prehlade ili gripa mogu da pogoršaju ova stanja, prenosi National Geographic.
Da li bolest može da ugrozi trudnoću?
Trudnoća sama po sebi može biti rizična i nju može uroziti svaka infekcija, pa tako i Covid-19. Naročito je riskantno ako dođe do zaražavanja u prvom trimestru kada je organogeneza i kada mnogo manje komplikacije mogu doprineti uticati da se plod loše razvija.
Kako bolest deluje na pluća
Od početka pojave virusne infekcije Covid-19, postavlja se pitanje šta to virus radi plućima, pulmolog Rančić objašnjava da možemo reći da virus ima poseban afinitet da se naseli u ćelijama disajnih puteva i u ćelijama plućnog parenhima.
– Tu izaziva jedan snažan imunološki odgovor, odnosno iritira ćelije koje su zadužene za odbranu a to su bela krvna zrnca i ćelije koje su deo imunološke odbrane. Zbog toga što sada reaguje imuni sistem on pokušava da uništi virus ali ne uspeva u tome, virus ulazi u ćelije i koristi ćelijski aparat da sebe umnoži, na taj način razara ćeliju, puca i širi se dalje. To je posebno izraženo u plućima, dovodi do čitavog niza poremećaja i razvoja upalnih infiltrata. Ono što je uočeno kod malog broja obdukovanih pacijenata, jer u čitavom svetu je malo obdukovanih tokom epidemije, to su promene u cirkulaciji. Javljaju se sklonosti ka stvaranju tromba, znači promena u mikrocirkulaciji i mikrotromboze, i to je u stvari jedna od najvažnijih komplikacija koja uzrokuje da bude takva loša gasna razmena, da pluća izgube sposobnost da eliminišu ugljen-dioksid i da dopremaju kiseonik, objašnjava profesor Rančić.
