Veći dohodak, povećava ličnu tražnju i potrošnju, a to stimuliše proizvodnju.
Ova ekonomska logika govori koliko je za zemlju sa niskim ličnim primanjima svako povećanje plate značajno, tvrde ekonomisti.
Proizvodne aktivnosti domaćih preduzeća pozitivno utiču na rast BDP-a, koji će u prvom kvartalu ove godine biti u plusu više od dva odsto.
Ekonomski rast, uz povećanje plata, dobra je kombinacija za privredni oporavak i dalji rast ekonomije. Ali pod uslovom da bude iz realnih izvora i stvarnih mogućnosti, poručuju stručnjaci. Veći lični dohoci utiču na životni standard,ali i povećanje potrošnje.
Milenko Krajišnik, dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci ističe da čim raste potrošnja raste tražnja, te samim tim proizvođači imaju kome da prodaju proizvode, mogu da planiraju povećanje proizvodnje i tako se ekonomska spirala podiže na viši nivo.
Autor knjige “Ekonomski život Republike Srpske” Saša Stevanović rekao je da će se povećanjem plate podići ekonomske aktivnosti.
– Ako se nastavi sa stimulisanjem plata i penzija podići će se nivo ekonomske aktivnosti prije svega investicija ekonomskog rasta i javnih prihoda. Penzije veće za 1 marku povećavaju privatnu potrošnju za 1,9 maraka, potrošnja veća za 1,9 povećava ekonomski rast za 1,4 odsto – istakao je Stevanović.
Veće plate, potrošnja i proizvodnja obezbjeđuju i više radnih mjesta, što opet utiče na doprinose i javne prihode, koji su, podsjećamo, u prvom kvartalu ove godine, za 18 odsto viši u odnosu na 2020.
Goran Maričić direktor Poreske uprave RS kaže da se kod doprinosa takođe bilježi povećanje od 11 odsto te je za 31 milion više naplaćeno za Fond PIO .
Ekonomija se oporavlja, a na to značajno utiče i povećanje izvoza i spoljnotrgovinski rast.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, Milenko Krajišnik rekao je da je rast izvoza za 15, 5 odsto, a uvoza 3,9 odsto što je dobar spoljnotrgovinski rast.
Saša Stevanović dodaje da je izvoz rekordan u prva tri mjeseca, ukoliko se posmatra u istorijskih 10 godina. Uvoz se smanjuje ,a izvoz daje plus ekonomiji.
Taj plus dokazuje i rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine.
Razlog tome mogao bi, između ostalog, da bude i rast industrijske proizvodnje, koji je za 10 odsto veći u odnosu na prošlu i 2019. godinu, povećani depoziti, ali i indeks maloprodaje za pet procenata.
