Projavila se sila Kosovskog zavjeta u Crnoj Gori kao i danas na Vidovom vrhu. Bili smo stavljeni van zakona kao Crkva i bila nam je opredjeljena sudbina da nestanemo, ali i da nestanu naše svetinje, da se promjeni njihova namjena i da se upotrebe za obične ljudske potrebe, da zadovolje ljudsku gramzivost. Tada je narod podstaknut žrtvom naših predaka ustao širom Crne Gore i zadivio cio pravoslavni svijet! To je veliko bogatstvo i obnavljanje Kosovskog zavjeta i pamćenja
U subotu prvu po Pedesetnici, na dan Svete Mučenice Akviline, u crkvi Lazarici na Vidovom vrhu, u selu Mokrine iznad Herceg Novog, služena je Sveta arhijerejska liturgija.
Svetom službom Božijom su načalstvovali Njegovo visokopreosveštenstvo izabrani Mitrpolit crnogorsko-primorski Joanikije i domaćin i eparhijski arhijerej zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije zahumsko-hercegovačke.
Besjedu o mučeništvu i ljubavi prema Gospodu nakon pročitanog Svetog jevanđelja proiznio je iguman Sveštene obitelji manastira Savina, jeromonah Makarije.
Nakon zaamvone molitve osvećeni su slavski darovi koje je prinijela monahinja Akvilina, sestra iz manastira Župa nikšićka u čast svoje nebeske zaštitnice Svete Mučenice Akviline i Svetog Velikomučenika Kneza Lazara Kosovskog i Svesrpskog.
I sam naziv mjesta na kojem je crkva Lazarica govori koliko je duboko narodno pamćenje o Kosovskom zavjetu, o žrtvi Svetoga kneza Lazara, kosovskih junaka i vitezova koji su živote položili za krst časni i slobodu zlatnu, braneći otadžbinu, svoje svetinje, čast i obraz i žrtvujući se za budućnost svoga potomstva, kazao je u besjedi izabrani Mitropolit Joanikije, prenosi RTHN.
– Понекад људима није јасна тајна Косова, врло често се то у уму затамни, али на сваки Видовдан уздигнемо се изнад себе. Као што је Видов врх такав да видимо цијелу околину, тако и човјек када се успење на духовну и моралну висину жртве и подвига косовских јунака и њихове етике, тада види и разумије много боље. Тајна Косовскога завјета изједначује се са тајном Новога завјета Христовога. Кнез Лазар и његови јунаци су се жртвовали за Христа, за светиње, за вјеру, истакао је владика Јоаникије, преноси ТВ Херцег Нови.
Подсјетио је да је кнез Лазар био познат и по томе што је његовао наслијеђе Немањића и подизао цркве, био велики ктитор, сабирао монахе Светогорце, унапређивао писменост и културу, украшавао светиње и храмове и душу свога народа.
– Био испуњен врлинама и такав човјек није могао без жртве гледати да непријатељи нашег народа и вјере заузимају, руше и скрнаве наше храмове. Они су се жртвовали не за нешто трулежно и привремено, него за Царство небеско. То је опредјељење за Христа. Кнез Лазар се са својим народом успео на Голготу, али га је Господ својим крстом оснажио и пострадао је као великомученик, а ми у Цркви тако називамо оне људе који су били на челу осталих мученика. Његова жртва је оплеменила наш народ, она је постала главна тема и у нашој поезији, књижевности, народној причи и око тога исплела се цијела душевност и култура нашег народа кроз вијекове, казао је Високопреосвећени изабрани Митролопит Јоаникије.
Бивала су времена када је народ био окупиран, али никада поробљен да заборави своју вјеру и завјет предака.
– Свети Сава нас је привео Христу, а Свети великомученик Лазар потврдио вјеру у Христа и запечатио је својом крвљу. И наши преци су наставили да се жртвују и чувају завјет и светиње. Пројавила се сила Косовског завјета у Црној Гори као и данас на Видовом врху. Били смо стављени ван закона као Црква и била нам је опредјељена судбина да нестанемо, али и да нестану наше светиње, да се промјени њихова намјена и да се употребе за обичне људске потребе, да задовоље људску грамзивост. Тада је народ подстакнут жртвом наших предака устао широм Црне Горе и задивио цио православни свијет! То је велико богатство и обнављање Косовског завјета и памћења. Добри људи овога краја су обновили ову светињу, као што су се обновиле цркве широм Црне Горе и многе су васкрсле из разрушених темеља, а све оданошћу и љубављу цијелог нашег народа према Цркви и светињи, прецима и њиховим завјетима, бесједио је Високопреосвећени изабрани Митролопит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Епископ захумско–херцеговачки и приморски Димитрије је подсјетио сабране на јеванђељску ријеч да нема веће љубави од те да неко живот да за ближње своје.
– Тако је урадио кнез Лазар, Свети мученици косовски и сви послије који су уграђивале своје животе часно, поштено храбро за слободу, за истину Јеванђеља и за Христов лик и остајали вјерни љубави Христовој. Записано је и да ћемо бити препознати као ученици Христови ако будемо имали љубав међу собом. У овом тренутку, у овој земљи, чини ми се да нам највише треба међусобна љубав, праштање, разумјевање. Чују се разне приче, једни друге прозивају да су издајници, не вјерујмо у то! Издаћемо ову побједу и очување наших светиња само ако замрзимо и презремо једни друге. Немојмо се повлађивати томе, ништа није издато, слобода је освојена, али слобода треба да се гради и органски изграђује, да сваки дан будемо све бољи, поштенији, честитији, искренији, казао је владика Димитрије.
Он је уручио Зорану Лазаревићу, предсједнику Црквеног одбора за Лазарицу, захвалницу Епархије захумско-херцеговачке и приморске, за труд, очување и изградњу цркве Светог кнеза Лазара на Видовом врху.
И Видов врх је Бока, не само море и приморје, поручио је Лазаревић уз захвалност што је примио награду Епархије у име свих оних који се деценијама залажу за очување и обнову Лазарице.
– Ово је Бока, али и Херцеговина истовремено. Овај народ са поносом чува светосавску традицију, светолазаревску, његошевску. Нисам био у Светој земљи, али знамо сви јеванђељску причу о рибарима. Ја их никако не могу замислити само као рибаре. Замишљам их управо да стоје на ослонцу чврсте светосавске Херцеговине, бокешког неба. Ако је Херцеговина небо, онда је Бока њено море, прича о вјечности. Преносимо стално од врха ка мору, од мора ка врху, мјесто гдје се Херцеговина улива у Боку, гдје стварамо свијет тако инспиративан, позитиван. Мислим да су сви који долазе овдје срећни што бораве у тренутку или живе овдје. Можда ми који у тој љепоти обитавамо то и не примјећујемо сваким даном, али када се десе овакви празници у којима смо оплемењени вашим доласком и молитвом, онда се саберемо и остаће дивна прича. И она ће да траје пола године или годину, а замислите каква је прича коју причамо 630 година? Причамо је једнаком енергијом, вољом, једнако свјесни и оне истине коју је кнез Лазар тада изнио а нама оставио у аманет. Чини ми се да смо Бога спознали кроз Светог Саву, на најбољи начин, на темељима васкрслог Господа, али да смо народ постали кроз кнеза Лазара. Његово предање је Црква сачувала и зато смо везани за Цркву, она води рачуна о свима нама. Она је најбољи и једини гарант да ћемо тај аманет да сачувамо. Сви земаљски народи имају свог Светог Саву и кнеза Лазара, али слиједом догађаја и цивилизацијских тековина дешава се да заборављају да то имају. Ми смо народ који то не заборавља, а црква је ту да оваплоћује то памћење – поручио је Зоран Лазаревић, извјештава РТХН.
Он је такође истакао, као члан правног тима Митрополије црногорско приморске СПЦ, да не сумња у потписивање темељног уговор јер се осјећа „доста је позитивне енергије, снаге и воље“.
– Увијек када се дешавају добре ствари, дешавају се и сумње, али чини ми се да снага литија и светости блаженопочившег Митрополита Амфилохија је толика да ће сигурно све ићи у добром правцу. То је важно за народ, за здраво друштво у којем ће држава и Црква на најљепши начин одати признање за све оно што су раније урадили дјелујући заједно и одвојено, али и за будуће вријеме, закључио је Лазаревић.
Након отпуста приређено је послужење и трпеза љубави.
