Jedinicu za specijalne operacije (JSO), kojom je komandovao i Milorad Ulemek Legija, njihovu opremu i akcije, finansiralo je 170 biznismena – direktora uspješnih društvenih i privatnih firmi u SR Jugoslaviji. Neki su praktično reketirani pošto su novac, kako ukazuju relevantni dokumenti, davali milom, a neki silom. S druge strane, oni koji su bili široke ruke dobijali su posebne pismene pohvale, piše Srpski telegraf.
Tajni spisak “sponzora” JSO ili “crvenih beretki”, čiji su pojedini pripadnici sa Legijom na čelu osuđeni na najviše kazne zatvora zbog ubistava i najtežih krivičnih djela, sačinila je ondašnja služba, a “troškovi” nisu bili bezazleni. Tako je samo na izradu uniformi i oznaka, u jednom kontingentu, otišlo pola miliona tadašnjih njemačkih maraka.
Specijalna oprema
Predviđeno je bilo da JSO, kako je objašnjeno, bude opremljena po svim principima vojne organizacije. Nisu štedjeli novac za tehniku, oružje, vozni park… Čak ni za ljetnje i zimske uniforme. Tako su, kako se navodi u dokumentaciji, 500.000 maraka tražili za 1.000 komada tzv. RM modela uniformi, dugmadi za uniforme (6.000 komada) šapke (2.000), kopče za ešarpu po istom modelu, kao i VJ i amblem vuk za šapku (1.000) i oznake činova na reverima i rukavima (pešadija 1.000 komada, artiljerija 500, veza 100, padobranci 100, vazduhoplovci 200, ronioci 100, alpinisti 100, tehnička služba 300 i sanitetska služba 60).
Ali pare nisu nikakav problem i sve će biti plaćeno u gotovom – bez poreza”, navedeno je u dokumentaciji koja je korišćena i u haškim procesima.
Obaveštajna uprava RDB sačinila je tokom 1996. i 1997 spisak od 170 najuspješnijih direktora društvenih i privatnih firmi u SRJ koje raspolažu najvećim kapitalom:
“Cilj je bio da se preko ovih direktora – milom ili silom, obezbjede sredstva za finansiranje specijalne jedinice (JSO) i njihovih specijalnih operacija. Centri RDB bili su zaduženi da na svojoj teritoriji “pokrivaju”, “prate i brinu” o uspješnim firmama i rukovodećem kadru. Predviđeno je da se firmama koje budu dobrovoljno izdvajale novac za finansiranje navedenih aktivnosti uruče posebne “pismene pohvale”, navodi se u dokumentaciji.
Time je, kako se dodaje, “zaokružen proces međusobnog povezivanja mafije, ratnih profitera, novokomponovanih ‘biznismena’ i klasičnih kriminalaca od većeg ‘ugleda'”. Kao “biznisi” označeni su šverc droge, iznošenje deviza iz zemlje…
Bivši operativac DB Božidar Spasić ne sumnja u autentičnost dokumentacije iz koje se vidi, kako kaže, da je vršeno političko-finansijsko reketiranje za “crvene beretke”.
“Nisu na tom tajnom spisku bili samo veliki asovi u biznisu, već i oni koji su imali manji ili srednji obrt. Ali tu su i oni koji su se bavili švercovanjem goriva, kola, oružja, droge… Nekima je davan poseban račun, na koji bi prebacivali pare, drugi su bili u obavezi da donesu sumu gdje im se kaže ili bi po pare dolazio kurir. Inače, “naplata” je vršena i kroz robu. Onaj ko je držao, recimo, benzinske pumpe davao je gorivo”, priča Spasić.
I profesor bezbjednosnih nauka dr Miroslav Bjegović slaže se da je sigurno bilo “donacija” za formiranje i djelovanje JSO:
“Ne treba zaboraviti da je JSO u početku bio jedinica MUP i da je čak finansiran iz budžeta. Zvaničnih odluka zvaničnih organa vlasti sigurno nije bilo, ali naravno da su postojali donatori, koji su na dobrovoljnoj bazi željeli da pomognu. Nije se tada ni moglo pretpostaviti da će neki pripadnici JSO počiniti teška krivična djela”, tvrdi Bjegović.
