Što se tvojeg pisanija tiče – neka te, vežbaj, razrađuj ruku ako je pendrekom nisi dovoljno razradio, trebaće ti… Daće Bog skorih dana da se dohvatiš mirnog mesta punog literalnog nadahnuća, malo izvan Podgorice, pa piši koliko ti volja!
Piše: Mihailo Medenica
Mišljenje je, moj Veseline Veljoviću, štono kažu: kao guzica- svako ga ima.
Nije to problem, neka i mišljenja koliko i guzica, no problem je kad je guzica jedino mišljenje, kad je guzica sve: karakterna osobina; identitet; ime, prezime i nadimak; krštenica; obraz…
Sve je kod tebe, „dobri“ moj Veljoviću – guzica!
Guzica do juče mlatila pendrekom – guzica danas mlati plajvazom, no guzica ostala je samo to – guzica!
Koliko si zla naneo Crnoj Gori pendrekom toliko danas činiš perom, nevešto sričuću, lupetajući, lažući, sipajući to bede iz duše i ništavne pameti na papir- čineći sve da se papir premetne u buktinju pa da spališ čitavu Crnu Goru, jer voleo si je i branio onoliko koliko si branio voljenu vlast! Sve mimo nje, proklete vlasti, ne treba da postoji, što se tebe, nadničaru jada, tiče!
Po ko zna koji put si udario na naš portal. IN4S, ceneći da valjamo onoliko koliko smo mrtvi jer, priznaj, ništa te ne bi učinilo srećnijim do da svak od nas autora i svaki naš čitalac omaste kanape o bukve, da nas nasadiš na kočeve, da napinih neka nova „pasja groblja“ ko preci ti, idoli i ideološki očevi.
Na braću i sestre ne dam, ne dam ni na jednog našeg čitaoca, ne dam tebi, fukaro, da nas pomeneš jer ti, da je pravde, ne bi više imao prava ni na mišljenje ni na reč!
Veruj, što se tebe i te bagre nalik tebi tiče – ne bih se tu ni malo zamajavao glupostima kakva su demokratija i nekakva ljudska prava – jedino pravo koje vam ne bih uskratio je komadić neba kroz rešetke Spuža, koliko da vidite ono pod čim više stajati nećete!
Ne zbog toga što si udario na IN4S, nismo mi monaško bratstvo i sestrinstvo, i što nam od srca želiš što ni najcrnjem dušmanu poželeo ne bi, već što ne daš mira našoj miloj CRnoj Gori, bedniče, pozivajući na nekakve ustanke, na krv, na zavet Sekule Drljevića i Maksa Luburića…
Pozivaš, nepomeniče, da se 4. septembra, na dan ustoličenja vladike Joanikija, dignu nekakve „komitske“ i patriotske čete, da blokiraju Cetinje i ne dozvole ustoličenje mitropolita po cenu krvi…njihove, ne tvoje ableku tužni… Ti bi kukavički, a kako drugačije, negde iz potaje i zavetrine gledao gde se bratska krv lije navijajući da Crna Gora požnje grobova, no neće, budi ubeđen da ti se đavolji naum ispuniti neće, pendrek/plajvaz janičaru, jer Cetinje nije ni tvoje ni moje no vladičansko i Njegoševo, baš kao što je i Crna Gora sva obrasla i olistala o crkve i manastire svete Srpske pravoslavne crkve!
aravno da će mili vladika Joanikije biti ustoličen na Cetinju, nije to pitanje inata već Crne Gore!
Onu koju toliko prezireš da bi je spalio do temelja, no nemaš ti ognja koliko bi i spaljena vaskrsavala iz temelja – slavna i svetosavna!
Zaćuti, Veljoviću, zaćuti bedniče – bedni, zaćuti pogani jer toliko je smrada za tvojim činjenjima i koracima da je i mučenoj zemlji preteško podneti ih!
Zaćuti, Veseline – neveseli, jer reč jeste data svakome, baš kao i guzica, no neće svako ponosno mlatarati guzicom namesto glave, kao što ti činiš…
Mir je preko potreban Crnoj Gori, smirenje i spokoj, sve ono što ste joj 30 godina otimali, đavolji šegrti, a to će joj upravo ustoličenje vladike Joanikija doneti!
Ustoličenje na Cetinju, tamo gde su Bog i slavni preci zapovedili, ne inata već Crne Gore radi!
Što se tvojeg pisanija tiče – neka te, vežbaj, razrađuj ruku ako je pendrekom nisi dovoljno razradio, trebaće ti…
Daće Bog skorih dana da se dohvatiš mirnog mesta punog literalnog nadahnuća, malo izvan Podgorice, pa piši koliko ti volja! Tačnije, piši koliko ti pravila «kuće» budu dozvoljavala…
Familiji (prijatelji će ti biti bliže nego ikad…) kako teku zatvorski dani, fali li ti šta, kako si se zružio sa cimerima, koliko ti nedostaje sloboda, o kojoj ćeš samo sanjati…
U dugim, predugim noćima, zagledan u komadić neba kroz rešetke, dok i to neba bude bežalo od tebe zgađeno onim što vidi.
Šta ćeš, u guzicu se nikome ne mili da gleda, a u šta tebe da pogleda a da ne vidi guzicu?!
Sedi miran, Veseline Veljoviću, samo pazi da ne priklještiš obraze…
