Kad smo pod stresom, naše telo prelazi u stanje “hitnosti” i počinje ubrzano da radi kao motor automobila koji je u punoj brzini.
Ako razumemo šta se dešava u našem organizmu dok smo izloženi stresu, lakše možemo da ga kontrolišemo, smatra Majkl J. Porter, predavač na Molekularnoj genetici Univerziteta u Lankaširu.
On kaže kako stres zapravo ne mora uvek biti loš. Stres nas čini bržim, jačim, okretnijim, a mozak bolje radi, pamti detalje… Zato neki ljudi sebe namerno dovode u stresne situacije ili se odlučuju da učestvuju u ekstremnim sportovima.
Problem je stres koji nije pod kontrolom: on može da nas “smrzne” u trenutku, a mozak kao da prestane da radi, postanemo nesposobni da razmišljamo.
Šta se događa u telu kad smo pod stresom?
Kada osećamo stres, naše telo prelazi u stanje hitnosti, kao da je neko pritisnuo – turbo. U našem organizmu se sve ubrzava, na neki način postajemo “super čovek”. Postajemo izuzetno budni, sposobni da brzo reagujemo.
Mozak ubrzano radi, memorija se povećava i sposobni smo da zapamtimo svaki detalj onoga što vidimo, čujemo ili osećamo. Tada nam se čini kao da je vreme stalo, kao, na primer, nakon saobraćajne nesreće, piše Kolektiv.me.
U telu, preciznije u delu malog mozga koji zovemo hipotalamus, aktivira se ceo niz hormona koji je podstaknut oslobađanjem CRH hormona, prenosi Daily Mail.
To rezultira ubrzanim disanjem, povećanjem krvnog pritiska i brzine otkucaja srca. Krv se seli iz drugih delova tela u mišiće – što rezultira većom snagom i izdržljivošću.
Rad imunološkog sastava se ubrzava, a krv se priprema za zgrušavanje – u slučaju da budemo povređeni.
Mozak počinje da radi sve bolje – hrani se većim dozama glukoze i kiseonika. Naše telo u stresnim situacijama radi ubrzano poput nekog motora koji, ako tim tempom radi predugo, pregreje se i izgori.
Fiziološke promene, uključujući povišen pritisak, veći nivo glukoze u krvi i smanjen apetit, kratkoročno su važne za prilagođavanje koje obično uzrokuje vrlo malo oštećenja.
Tišina deluje blagotvorno na stresno stanje.
Iako mnoge konstantne zvukove i ne čujemo jer smo navikli na njih, oni negativno deluju na naše moždane ćelije koje se zapravo nikada ne mogu da se odmore od tih nadražaja.
Naučnici kažu da sedenje u tišini blagotvorno deluje na ljude i popravlja štetu koju čini prevelika količina zvukova. Kada nastupi tišina, mozak se umiri, a tada se osećamo mirno i spokojno.
Tišina nas umiruje i usporava, a samim time nam daje priliku da se rešimo nagomilanog stresa.
