“Kažu ‘mama, mesa’, a ja nemam” Na pola puta do krova nad glavom, a patnja porodice Šišarica nikako da prestane (FOTO)

Zima je, a vatru ne smijem da naložim da se dimnjak i krov ne zapale. Kada nešto skuvam, onda se malo ova prostorija ugrije. Nemamo grijalicu, ali i ne smijem puno struje da trošim, da ne dođu veliki računi. Djeca i unutra nose jakne, a kosicu ne smijem da im perem često jer je hladno, a nemamo fen.

Priča ovo Slobodanka Šišarica koja sa sinovima Nemanjom i Urošem, dječacima od tri i po i dvije godine i suprugom Milom živi u oronulom kućerku bez vode, dimnjaka, kupatila, koji izgleda kao da će se srušiti kada na njena bude pao prvi snijeg.

Četvoročalana porodica nalazi se u Barlovcima kod Banjaluke. Ništa im nije blizu. Uspijevaju da predeveraju dane uz pomoć “Mozaika prijateljstva”, koje je i pokrenulo akciju za pomoć Šišaricama, a koji im često donosi namirnice i hranu. Imaju još 234 KM dječje nakande i 50 KM koje Mile zaradi kada ode na nadnični cijeli dan. Sve to ide za djecu i ono što je njima neophodno.

1 od 8

– Miroslav nam je donio brašno. Imamo pašteta. Najgore je za ručak, šta napraviti svaki dan. Juče sam pravila pitu, danas grašak i mahune, ali djeca to slabo jedu. Bez mesa je, fino ja to zapržim, mi možemo to da jedemo, oni baš ne. Jedu bolje kada napravim pasulj, paprikaš, makarone, rižu. Fino jedu i slatki kupus – priča za Srpskainfo Slobodanka Šišarica. Meso uspije da spremi možda jednom sedmično. Piletinu, a djeca je vole.

– Mi smo navikli da jedemo bez mesa, ne moram ga imati, ali djeca mi čest govore “mama, mesa”, a ja nemam – sa knedlom u grlu prepričava svoju muku. Skromno priča da bi voljela da ima kupusa, da može da ga zakiseli, ali nema od čega da kupi vreću. Ne bi bilo na odmet da imaju krompira i luka. Kaže kako je prije stavljala zimnicu, naprimjer paprika, ali sada nema od čega.

Dok priča, stalno zagleda u kuću koja nikako nije uslovna za život. U jednoj prosotoriji i spavaju i jedu. Već je poprilično zahladilo, trebalo bi ujutro i uveče zapaliti vatru, ali ne smije. Dimnjak je propao i nema koristi da se krpa.

– Malo se ugrije kada nešto skuvam, ali troši se struja. Plaćamo je redovno. Ovog mjeseca smo dobili 38 maraka.  I da imam grijalicu, ne znam koliko bi bilo dobro da je uključujem, jer kada je nevrijeme, napolju sijevaju kablovi, nestane faze. Ovako djeci obučem bolje jakne, šta drugo mogu – priča ona.

Ljetos je vodu, koji donosi od komšije, grijala na suncu i djecu kupala napolju. Sada plastičnu kadicu stavi u kuhinju, ali ne smije često da im pere kosu, jer je unutra hladno i plaši se da se ne prehlade bez vatre i fena. Veš pere ručno. Uzme malu kutiju praška za veš, ali to može da im bude dva, tri dana. Trudi se maksimalno da ispere odjeću koliko može i koliko ima vode koju i dalje donosi od komšije.

Nada joj je humanitarna akcija koju je pokrenuo “Mozaik prijateljstva”, a cilj je prikupljanje novca da im se obezbijedi kuća uslovna za život. Plan B je da im se nađe neki pristojan stan, dok se ne skupi dovoljno novca za kuću. Jer, sa dolaskom kiše i snijega život u dotrajalom objektu neće biti ni bezbjedan, ni moguć.

– Ne može ovdje ništa da se zakrpa, sve se osipa. Ne vrijedi ništa ulagati i pokušavati popraviti. Nama je dovoljno da imamo kuhinju, sobu i kupatilo, a da mi oni imaju bolje uslove za život – priča dok u rukama drži mlađeg Uroša.

Mile i dalje radi na građevini za dnevnicu. Zaradi 50 KM i onda nekoliko dana nema ništa, niko ga ne zove. Kada se završi građevinska sezona, onda će, priča Slobodanka, otići da radi na groblje u Boriku, ali i to je jednom sedmično, za 50 maraka.

– Ako bismo imali tu kuću, Mile bi mogao da ima stalni posao, neki ljudi su rekli da bi ga primili. I njih bi mogla u vrtić upisati, pa i ja da radim. Sada ih nemam kome ostaviti i nemam čime plaćati vrtić – kaže ona.

Miroslav Subašić iz “Mozaika prijateljstva” kaže da je na humanitarni broj 1414, koji je otvoren ovog mjeseca, do sada bilo oko 20.000 poziva, a na posebnom računu za porodicu Šišarica ima 10.000 maraka. Ističe i ima još puno ljudi koji su se javili, a da se sada na pola puta sa obezbjeđenjem novca za kupovinu kuće u Šušnjarima.

– Našli smo domaćinstvo u koje mogu da usele odmah, ali ono košta 75.000 KM i to je zadnja cijena. Međutim, ima sve da tu normalno žive, te zemlju koju mogu da obrađuju. Ograđeno je  da se djeca mogu igrati i imali bi svoje sobe. Plus, nije daleko škola – ističe Subašić za Srpskainfo.