Ministar uprave i lokalne samouprave Srpske Lejla Rešić ističe da su novim zakonom o lokalnoj samoupravi, koji bi vrlo brzo trebalo da se nađe pred narodnim poslanicima, jasno propisane situacije u kojima će se moći raspustiti lokalni parlamenti.
Zakonom će biti propisana i postupanja u svim drugim situacijama koje su do sada stvarale probleme, poput izglasavanja skupštinske većine, primopredaje dužnosti, neusvajanja lokalnih budžeta i drugih vrsta blokade rada lokalnih zajednica.
Rešićava u intervjuu Srni pojašnjava da je cilj Ministarstva da novim zakonom spriječi situacije kakve su se u protekloj godini dešavale u Kneževu, Gradišci, Srpcu, Pelagićevu, Šipovu, Trnovu, ili Jezeru.
Ona naglašava da je cilj novog zakonskog rješenja postizanje veće odgovornosti lokalnih funkcionera, zaštita građana i omogućavanje nesmetanog funkcionisanja lokalnih zajednica u Srpskoj.
“Nije posao Republike da se miješa u odnose u lokalnoj zajednici, ali smo izabrali put na kome ćemo posjedovati mehanizam da u onim zajednicama u kojima ne budu htjeli da dijalogom i zakonom predviđenim načinima rješavaju probleme, raspustimo lokalne parlemente i ponovo raspišemo izbore”, ističe Rešićeva.
Prema njenim riječima, iz postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi biće izuzeta pitanja radnih odnosa i prava zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave kroz donošenje zakona o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave.
“Ovu godinu ćemo posvetiti detaljnijoj analizi sistema uprave, a već privodimo kraju zakon o državnim službenicima i zakon o rukovodećim službenicima”, napominje Rešićeva za Srnu.
Ona pojašnjava da će u tim zakonima kategorije rukovodećih službenika biti “puno fleksibilnije”, jer “prvi ljudi u stručnim timovima ne bi trebalo da budu predugo na fukcijama”.
“Naš stav je da prava državnih službenika moraju biti kristalno jasno uređena, a rukovodeći službenici koji će dolaziti i odlaziti po drugim kriterijumima treba da imaju svoj zakon”, navodi Rešićeva.
Uvođenjem mogućnosti angažovanja državnih službenika po potrebi u različitim organima uprave i njihovom maksimalnom angažovanošću biće ubrzani poslovi i procedure, a cjelokupna uprava biće efikasnija.
Rešićeva napominje da je Ministarstvo ponosno na projekat koji realizuje zajedno sa Ministarstvom finansija, Investiciono-razvojnom bankom, UNDP-om i Švajcarskom agencijom za obnovu i razvoj, a kojim se obezbjeđuju besprovratna sredstva za realizaciju strateških projekata u lokalnim zajednicama.
Ona podsjeća da je zahvaljujući ovom finansijskom mehanizmu i u 2014. godini, ali i krajem 2015. godine obezbijeđeno po 800 hiljada KM, a zahvaljujući realizaciji projekata u prvom projektnom ciklusu osigurane bolje usluge za oko 17 hiljada građana, te izgrađeno 16 kilometara vodovodne, komunalne i putne mreže.
Prema njenim riječima, mnogo bolji rezultati realizacije ovih projekata se očekuju u 2016. godini, posebno kada je riječ o ruralnom razvoju.
