Najstariji klub u Republici Srpskoj koji se takmiči u kontinuitetu je Sloboda iz Novog Grada koja će ove godine proslaviti 106. rođendan. Prvoligaš sa „Mlakvi“ nalazi se u teškoj organizacionoj situaciji, a kao posledica nesređenog stanja u upravljačkom aparatu klub proistakli su i takvi rezultati da Novograđani strepe za opstanak u prvoligaškom karavanu srpskog entiteta.
Nekadašnji prvotimac, kapiten i sportski direktor Slobode Mladen Bosančić, poznat kao beskompromisni borac kako na terenu tako i životu „bez dlake na jeziku“ o stanju u klubu kaže:
-U ovom trenutku, gledajući situaciju u Slobodi, sasvim je normalno da neko ponudi pomoć Slobodi bez obzira što aktuelna uprava svoj nerad pokušava da sakrije iza plasmana u finale Kupa Republike Srpske. U Slobodi nije ni izbliza stanje kakvo sadašnje rukovodstvo želi da prikaže, pogoto putem jeftinih trikova pod sloganom „Moj klub, moj grad“. Ako krenemo od pojedinca do pojedinca koji danas predstavljaju Slobodu nameće se suprotan zaključak. Dovoljno je prošetati ulicom Novog Grada i čućete da mnogi stanovnici našeg grada Slobodu ne doživljavaju kao svoj klub – počeo je priču za Sportski Žurnal Mladen Bosančić.
Nekadašnji reprezentativac Republike Srpske koji je pored Slobode nastupao za trnsku Slogu, zatim banjalučki Borac i bihaćko Jedinstvo, pa Rudar Prijedor gde god je bio ostavio rezultatski uspeh, ali i dubok trag kao igrač i čovek.
-Nikome u sportu ne bi trebalo da smeta zdrava opozicija koja ima viziju i ideje. Pojedinci previše svojataju Slobodu i samim tim protežiraju lične interese. Klub je dotakao organizaciono i takmičarsko dno, ne samo u seniorskom već i omladinskom fudbalu. U takvoj situaciji smatram da mogu da pomognem i donesem neke nove ideje kako bi Sloboda izrasla u respektabilan i klub sa imidžom. Kakav sam bio igrač, takav želim da budem i čovek i fudbalski radnik. Iskren, sa velikom ljubavlju prema fudbalu.
Kako znate kakvo je stanje u Slobodi a ne odlazite na utakmice na stadion „Mlakve“?
-Samo se mali ljudi kriju iza velikih problema. Nije moja zasluga što danas mnogi bivši igrači, treneri i prijatelji Slobode ne idu na utakmice. Da je bar malo samokritičnosti kod današnjih rukovodećih ljudi oni bi znali da sagledaju problem i reše ga. Bojim se da je sve ovo samo kupovina vremena i da je politika mnogo umešala preste u klub koji traje 106 godina.
Pa zar UEFA strogo ne zabranjuje mešanje politike u fudbal?
-Pet godina nisam bio na „Mlakvama“ zbog toga što se politika direktno meša u rad i funkcionisanje FK Sloboda. Gde god se umešala politika zna se kako taj klub završi, lične ambicije i samoljublje grade greške koje su neoprostive, a politika svugde, pa i u Slobodi, podržava samo lične ambicije pojedinaca koji u prošlosti nisu bili veliki, a sada žele da budu deo tog miljea. Međutim, vreme je najbolji svedok i sve će da dokaže, a rezultati glavno merilo.
Zbog čega plasman u finale Kupa Republike Srpske nije rezultat?
-Svaki plasman u finale jeste uspeh, ali ovakvog Kupa Republike Srpske gde ga dvojica grade, a stotinu razgrađuje nije. To je možda glavni zadatak i za Fudbalski savez Republike Srpske da vrati dostojanstvo ovom takmičenju u čijem finalu je Sloboda igrala i 2000. godine. Ali taj plasman u finale ne sme da bude maska za sve ono što je trulo u organizacionom i takmičarskom segmentu Slobode. Svako ko bolje poznaje situaciju u gradu i klubu će reći ovo što ja javno kažem. Problematika je mnogo složenija i kompleksnija. Čovek je pametan onoliko koliko uči svaki dan, a ne onoliko koliko sluša po ulici i kafićima!
Stojite li Vi iza pisma Slobodaša koje je pokrenulo lavinu?
-Samo želim da pomognem Slobodi, kao i većina bivših igrača, trenera i funkcionera. Pismo nisam pisao, ali sam ga čitao i slažem se sa njegovim sadržajem. Sve je tačno! I još ublaženo. Stvarna situacija u klubu je lošija nego što su Slobodaši napisali.
Znači hoćete da srušite čelnike kluba?
-Ponavljam, hoću da pomognem Slobodi kao budući titular, koji će postaviti sve stvari na svoje mesto. Nemam protiv nikoga ništa lično, već samo moram da upozorim na nerad, odnosno sramotu koja se, između ostalog ogleda i pogledom na stadion. Danas kada vidite „Mlakve“ koje su zarasle sve je jasno. U klubu se sve svodi da se iz grada dobije 100.000 i nešto hiljada maraka i da se sa tim raspolaže kao titular, a niko ne donosi u klub ništa osim toga. Politika se gadno uplela u funkcionisanje kluba, a pojedinci to vešto koriste za ličnu promociju.
Da li je stadion ogledalo svakog kluba?
-Trebalo bi da jeste, a sada kada pogledate „Mlakve“ sve vam je jasno i ko je u klubu i kako radi. Stadion u Novom Gradu je izgrađen 1980. godine, bio je tada jedan od najmodernijih u Jugoslaviji, danas je, nažalost, oronuo i propao, zarastao u korov i podseća na ruglo. Mnogim Novograđanima se i gadi otići na takav stadion. To je žalosno. I neoprostivo!
O Dašiću
Vaše mišljenje o sportskom direktoru Ognjenu Dašiću?
-Nemam pravo o njemu da pričam, Slobodu pratim iz drugog ugla, znam kako se postavljaju u klub rukovodeći ljudi, kako se posle toga smenjuju i tako u krug. Ta praksa mora da se zaustavi. Zbog Slobode! Kako je došao tako će i da ode.
O Božičiću
Imate li zamerke za trenera Slavišu Božičića?
-Poznajem ga iz rada u drugim klubovima i ne ulazim u njegove sportske i trenerske kvalitete, ni trofeje koje je osvojio. Ali trener koji od 20 utakmica za bodove izgubi 10 mora, iz moralnih razloga, da podnese ostavku. Nije ni logično da u zapisnicima zvaničnih utakmica šef stručnog štaba bude prijavljen kao službeni predstavnik?! Zašto – zna valjda sam Božičić-
O Laziću
Aktuelno rukovodstvo kaže – Mitar Lazić je sve „zakuhao“ – šta Vi kažete?
-Mitar Lazić se dokazao i pokazao, on je sinonim za Slobodu. Svi mi ostali smo iza njega kilometrima daleko i tek treba da dokažemo svoju pripadnost klubu i izgradimo identitet. Ovako kako to radi sadašnje rukovodstvo je, najblaže rečeno, pogrešno i primitivno. Da hoće mnogo toga mogu da nauče od Mitra Lazića.
