Islanđani, kao što kroz život, karakterno opušteno koračaju tako igraju i fudbal, sa mnogo uspeha i proračuna, gledajući samo postavljeni cilj.
Ovu konstataciju – uz opasku „Englezima neće biti lako“ – izrekao je Gorazd Mihailov, makedonski stručnjak, nekadašnji trener Rudar Prijedora i Teteksa iz Tetova koji je od 2005. do 2008. godine igrao na najzapadnijem evropskom ostrvu i upoznao tamošnji mentalitet i rad, odnosno želju za uspehom.
Posle istorijskih kvalifikacija i premijernog plasmana na završnicu kontinentalnog šampionata u Francuskoj Islanđani su napravili korak više, prošli su u nokaut fazu prvenstva Starog kontinenta, pa će u osmini finala igrati protiv Engleske.
-U fudbalu nema slučajnosti, Islanđani su mnogo uložili u ovaj sport i sada ubiru plodove. Sasvim zasluženo. Island je u kvalifikacijama bio ispred Češke, Holandije i Turske, nekadašnja dva bivša evropska šampiona i svojevremeno treće reprezentacije na svetu. To su rezultati za svaki respekt i poštovanje – počeo je priču za Sportski Žurnal o fudbalskom čudu Evrope i sveta Gorazd Mihailov.
Trener iz Makedonije prvo je igrao, a potom bio trener u omladinskoj školi, pa prvog tima i ženske selekcije, potom radio i u akademiji kluba Hotur iz Egilstadira, u istočnom Islandu. Odlično poznaje sve prilike u fudbalu ove ostrvske zemlje.
-Islanđana je malo, oko 330.000, ali imaju istrajnost, veliku želju, zdrav koncept i modernu viziju. Nacionalnu fudbalsku strategiju usvojili su 2004. godine. Po njoj prvo su izgradili infrastrukturu, obezbedili uslove i komfor kako fudbalerima i trenerima, tako i navijačima. Mnogo vole fudbal – istakao je Mihailov.
On je potom pokušao dodatno da objasni razloge uspeha „ribara“:
-Svako mesto sa više od tri hiljade stanovnika po usvojenoj državnoj fudbalskoj strategiji dobilo je terene sa umetnom travom. Islanđani imaju osam zatvorenih terena sa veštačkom podlogom, a to sve finansiraju Vlada Islanda, tačnije Ministarstvo sporta i Fudbalski savez. Evo, jedanaest godina posle usvajanja strategije Island je učesnik jednog velikog takmičenja, Evropskog prvenstva u Francuskoj 2016 i izborio je plasman u drugi krug takmičenja kao jedan od dva debitanta.
Zanimljivo je pomenuti i ostale segmente o kojima su Islanđani vodili računa kako da kompletiraju svoju fudbalsku strategiju.
-Prvo su vršili ispitivanja šta im to nedostaje na taktičkom i tehničkom aspektu, bukvalno učili su fudbalsku azbuku, od A do Š. Učili su pas, prijem, kretanje, razrađivali taktiku, uzeli su holandski sistem i od njih su sve učili. Od najmlađih kategorija, preko omladinskih do seniorskih. Od strta su forsirali igru četiri na četiri, potom šest plus jedan na pola terena i od dvanaest godina jedanaest na jedanaeset. Imaju uredno organizovane lige pionira, kadeta i juniora i najbolju seniorsku ligu po organizaciji – referisao je Mihailov.
Islanđani često organizuju turnire za mlade igrače od šest do dvanaest godina, omladinskom fudbalu pridaju veliku pažnju i posvećeni su mlađim naraštajima.
-Velika su fudbalska fabrika! Svaki mesec po regijama organizuju turnire svih uzrasta, jedanaest na jedanaest, a sve troškove organizacije tih turnira snosi Savez. Na tim okupljanjima selektiraju najbolje igrače i dalje ih usmeravaju u reprezentativne selekcije. To im je donelo i ovaj plasman u Francusku. U prošlim kvalifikacijama za SP u Brazilu su ispali u baražu od Hrvatske, nisu se predavali. – rekao je Mihailov.
O tome šta je najjača snaga isladske reprezentacije, tačnije kako će se dalje ponašati na prvenstvu Evrope, Mihailov kaže:
-Pre svega veliki adut Islanđana je trener Šveđanin Lars Lagerbek, selektor koji edukuje domaćeg stručnjaka Heimara Haltgrimasona, koji je inače po struci stomatolog. Lagerbek je u poslednjih deset godina učestvovao na četiri ili pet šampionata. Današnju reprezentaciju sačinjava kostur od osam igrača koji su zajedno igrali na završnicama prvenstava od 18, preko 21. godine, pa sve do seniorske konkurencije. To je kontinutitet, i te kako važan u fudbalu. Odlično se međusobno poznaju. Haukur Haukason, Aron Gunarson, Johan Gudmunson, Runar Sigurjonson, Gilfi Sigurdson, najveća zvezda, član Svonsija, Kolbejn Sigtorson, Alfred Finbogarson i Jon Bodvarson se znaju „u dušu“.
Makedonski mladi stručnjak ističe da ovo nije krajnji domet Islanđana, otkrivajući njihove karakteristike, prednosti i mane pred osminu finala EP protiv „gordog albiona“.
-Island će protiv Engleske igrati u sistemu 4-4-2, sa čvrstom odbranom, uskim linijama i brzom tranzicijom po osvojenoj lopti. Biće maksimalno motivisani, neće menjati tim, a kada budu u posedu lopte neće srljati, nastojaće da je što duže zadrže. Opasni su na prekidima i tu bi Englezi mogli da imaju problem. Ranjivi su na stoperskim pozicijama, Kari Arnason i Ragnar Sigurdson imaju spore reakcije tako da bi Džejmi Vardi i Danijel Staridž mogli svojom brzinom i eksplozivnošću da iskoriste. Pored štopera loša karika na boku je i Ari Skulason. Sve te nedostatke Islanđani će nastojati da nadoknade disciplinom i požrtvovanjem – rekao je na kraju makedonski Islanđanin Gorazd Mihailov.
Gudjonsen kao talisman
Na Islandu bukvalno obožavaju Ejdura Gudjonsena, o njemu Mihailov kaže:
-On je fudbalsko božanstvo na Islandu. Idol mnogih mladih naraštaja. Personifikacija uspeha i fudbalske veličine. San koji bi mnogi fudbaleri na Islandu želeli da dosanjaju. Zbog svega toga je i poveden u Francusku, kao talisman.
