MI­LO­RAD DO­DIK: BiH ni­je du­gog vi­je­ka

Objav­lji­va­nje re­zul­ta­ta po­pi­sa, de­ša­va­nja oko Sre­bre­ni­ce, sra­mna i uvre­dlji­va po­li­ti­ka iz Sa­ra­je­va, us­mje­re­na ka Re­pu­bli­ci Srpskoj, ja­sno go­vo­ri da je BiH ne­mo­gu­ća kre­aci­ja i da je ona ne­održiva. Čak i oni ko­ji upor­no za­go­va­ra­ju BiH, ne vje­ru­ju u njen op­sta­nak, tvrdi u in­ter­vjuu za “Na­ro­dne” Mi­lo­rad Do­dik, pred­sje­dnik RS.

– BiH ni­je na­prav­lje­na da op­sta­ne kao drža­vna za­je­dni­ca, već da se za­us­ta­vi rat. Oči­gle­dno je da je sve po­gre­šno shva­će­no od stra­ne me­đu­na­ro­dnog fa­kto­ra, pa ta­ko i na­čin ka­ko for­mi­ra­ti po­li­ti­čki sis­tem, ko­ji bi bio pri­hva­tljiv za sve – ka­zao je Do­dik.

Pred­sje­dnik Srpske is­ti­če da se pro­te­klih go­di­na sve ra­di­lo ka­ko bi se naj­ve­ći te­ret sta­vio na le­đa RS.

– Sa­da je sve to do­šlo do crve­ne li­ni­je. Ne­će­mo i ne možemo to vi­še da to­le­ri­še­mo. Pre­uzi­ma­mo stvar u svo­je ru­ke. Ve­li­ki ko­rak bi­će i re­feren­dum o Da­nu RS, ko­ji je pla­ni­ran za se­dmi­cu pri­je lo­kal­nih izbo­ra, u ne­dje­lju, 25. sep­tem­bra – pre­ci­zi­rao je Do­dik.

NA­RO­DNE: Vje­ru­je­te li da će je­dno­ga da­na, ka­ko ste go­vo­ri­li, Sa­ra­je­vo pos­ta­ti inos­tran­stvo za Ba­nja­lu­ku?

DO­DIK: Ono ni­ka­da i ni­je bi­lo do­ma­ća des­ti­na­ci­ja. Na­kon 90-tih go­di­na Sa­ra­je­vo je kre­nu­lo  pu­tem isla­mi­za­ci­je. Od tog mo­men­ta, ne­ma ni­je­dnog ele­men­ta ko­ji uka­zu­je na to da je po­tre­bno ili mo­gu­će pri­bližava­nje ili shva­ta­nje da se ra­di o ne­koj na­šoj lo­kal­noj des­ti­na­ci­ji. To za nas ni­je lo­kal­na des­ti­na­ci­ja. Mi gle­da­mo Sa­ra­je­vo u po­li­ti­čkom smi­slu. Da elimi­ni­šem po­li­ti­čke pro­ce­se ko­ji se ta­mo vo­de, ta­mo živi mno­go do­brih lju­di. Po­li­ti­čki pro­ce­si su vre­me­nom do­ve­li do ap­sur­da u ko­jem Sa­ra­je­vo is­klju­či­vo teži ka uki­da­nju RS. To je ta in­sta­la­ci­ja ko­ja je pos­tav­lje­na u Sa­ra­je­vu i go­vo­ri o to­me da ta­mo pos­to­je po­je­din­ci ko­ji mo­gu ne­sme­ta­no da uda­re na te­me­lje Dej­to­na, da vri­je­đa­ju dru­ge na­ci­je. Ne tre­ba re­ći da to ni­je po sa­gla­snos­ti onih ko­ji drže vlast u Sa­ra­je­vu. U nas­to­ja­nju da se svi­je­tu po­ša­lje mor­bi­dna po­ru­ka, vri­je­đa se Re­pu­bli­ka Srpska, srpski na­rod, ali i svi os­ta­li ko­ji u njoj žive. Svi ko­ji žive u RS su, pre­ma mom shva­ta­nju te in­sta­la­ci­je, kriv­ci za “ge­no­cid”. Bez ob­zi­ra na to da li su se ro­di­li sa ra­zlo­gom ili bez ra­zlo­ga, pri­je ili po­sli­je ra­ta.

NA­RO­DNE: Sa­vez za pro­mje­ne se zdu­šno zbližio sa svo­jim par­tne­ri­ma u Sa­ra­je­vu?

DO­DIK: To je kre­nu­lo je­dnom ve­li­kom di­na­mi­kom. Još ne zna­mo šta smo iz­gu­bi­li kao na­rod i na­ci­ja nji­ho­vim po­na­ša­njem na ni­vou BiH. Fa­ktu­re će­mo do­bi­ti na­kna­dno. Ima mno­go skri­ve­nih stva­ri, kao što su ne­ke odlu­ke, ko­je su do­ne­se­ne na skri­ve­nim sje­dni­ca­ma, a ko­je ni­su po­zna­te ja­vnos­ti. Da­nas se već može vi­dje­ti da pos­to­ji za­si­će­nost i je­dnih i dru­gih. Onih ko­ji ni­su za­do­vo­ljni brzi­nom iz­da­je, ko­ju su uči­ni­li i onih ko­ji­ma se uči­ni­lo da je ta iz­da­ja pre­ve­li­ka i da ne mo­gu da je pro­gu­ta­ju. Za­to se sa­da vra­ća­ju us­ta­lje­nom, je­di­nom mo­gu­ćem okvi­ru, a to je ono šta i ka­ko kaže RS. Srpska je ta ko­ja go­vo­ri, lju­di ko­ji su iza­bra­ni na ni­vou BiH su upra­vo ti ko­ji bi tre­ba­lo da po­štu­ju sta­nje RS i bo­re se za afir­ma­ci­ju tih sta­vo­va. Po­gre­šna je di­men­zi­ja i kre­aci­ja odno­sa ko­je či­ne u Sa­ve­zu za pro­mje­ne, pri­je sve­ga SDS. Sve to go­vo­ri da nam je na­či­nje­na ogro­mna šte­ta. Oni sa­da sa Ba­ki­rom Ize­tbe­go­vi­ćem po­ku­ša­va­ju da pri­kri­ju već ra­ni­je na­či­nje­nu šte­tu.

NA­RO­DNE: Ka­da RS može obja­vi­ti re­zul­ta­te po­pi­sa ko­ji će bi­ti re­le­van­tni?

DO­DIK: Do­no­še­njem za­ko­na, na­šim in­sti­tu­ci­ja­ma će se omo­gu­ći­ti da obja­ve va­li­dne re­zul­ta­te. Mi će­mo sa ra­spo­loživim in­for­ma­ci­ja­ma iza­ći, što je te­hni­čki mo­gu­će pri­je, upra­vo da bi se iz­bje­gle špe­ku­la­ci­je. Taj po­pis go­vo­ri o to­me ko­li­ko je BiH vje­šta­čki kro­je­na, da u njoj ima lju­di ko­ji bro­je­vi­ma žele da iz­do­mi­ni­ra­ju i na­me­tnu, ne sa­mo sta­tis­ti­čko, već i po­li­ti­čko vi­đe­nje. U tom po­gle­du, BiH je ne­mo­gu­ća. Ona ne može da pri­hva­ti ni uvažene sta­tis­ti­čke nor­me ko­je su po­zna­te i ne­dvo­smi­sle­ne i ko­je se ne tu­ma­če, ne­go se pri­mje­nju­ju. Sva­ko u BiH po­ku­ša­va svo­ju pri­ču da pred­sta­vi na svoj na­čin. Srbi su igra­li ko­rek­tnu i po­šte­nu sta­tis­ti­čku igru i ni­je bi­lo ni­ka­vih akci­ja, kao što smo to vi­dje­li kod mu­sli­ma­na.

NA­RO­DNE: Može li BiH spri­je­či­ti objav­lji­va­nje po­pi­sa u RS?

DO­DIK: Na­ra­vno da ne može, po­što mi ni­smo mo­gli da spri­je­či­mo da to oni ura­de, ne­će ni oni mo­ći spri­je­či­ti nas da to ura­di­mo. To su na­ši po­da­ci. I je­dno i dru­go će te­ško bi­ti pri­hva­tlji­vo za ek­ster­ne po­tre­be, a to su prav­ci na me­đu­na­ro­dnom pla­nu. Vi­di­mo šta me­đu­na­ro­dna za­je­dni­ca ra­di i može da se de­si da pri­hva­ti ono što je sa­op­šte­no u Sa­ra­je­vu. Na na­ma je da uči­ni­mo sve da spri­je­či­mo pre­va­ru.

NA­RO­DNE: Ka­ko bis­te ana­li­zi­ra­li re­zul­ta­te po­pi­sa objav­lje­ne po me­to­do­lo­gi­ji Velimira Ju­ki­ća?

DO­DIK: Sva­šta tu ima. U ja­vno-po­li­ti­čkom živo­tu, BiH je do­mi­nan­tna špe­ku­la­ci­ja. Ima­mo stu­aci­ju da in­sta­li­ra­ju pri­ču o RS u Sa­ra­je­vu, iz kog su is­tje­ra­li 150.000 Srba. Ka­sni­je u tom is­tom Sa­ra­je­vu, gdje su ži­vje­li Srbi, ima­te uli­ce Ali­je Ize­tbe­go­vi­ća, Ze­le­nih be­ret­ki, pri­pa­dni­ka Ar­mi­je RBiH ko­ji su kla­li i ubi­ja­li Srbe… Mi sa­da mo­ra­mo da ide­mo, pri­mje­ra ra­di, u uli­cu Ze­le­nih be­ret­ki, gdje je ne­ka­da bio i Dom JNA. U Sa­ra­je­vu se de­si­lo is­tin­sko etni­čko čiš­će­nje, pro­tje­ra­ni su Srbi i Hrva­ti. Sa dru­ge stra­ne, tre­ba pri­zna­ti da je Sa­ra­je­vo pri­je ra­ta bi­lo težnja i cilj mno­gih, i Srba, i Hrva­ta, i Boš­nja­ka, i da su htje­li baš tu da se do­se­le, jer to je bi­la želje­na des­ti­na­ci­ja. Da­nas se vi­di da mu­sli­ma­ni teže ka to­me da se kon­cen­tri­šu u Sa­ra­je­vo, u Tu­zlu, u Ze­ni­cu. Srbi to či­ne pre­ma Ba­nja­lu­ci, Bi­je­lji­ni i ne­kim dru­gim mjes­ti­ma, Hrva­ti pre­ma Mos­ta­ru i ta­ko da­lje. To go­vo­ri o to­me da su de­mo­graf­ski pro­ce­si pri­ro­dna stvar. I da­nas iz Sa­ra­je­va odla­ze Srbi, ko­ji su os­ta­li ta­mo to­kom ra­ta.

NA­RO­DNE: Ko je naj­ve­ći kri­vac za po­li­ti­za­ci­ju sre­bre­ni­čke tra­ge­di­je?

DO­DIK: Tu su dva fa­kto­ra. Prvo, Ali­ja Ize­tbe­go­vić je bio dio pri­če o kri­mi­na­li­za­ci­ji sve­ga to­ga. Bil Klin­ton je tražio da mu iz BiH dos­ta­ve do­kaz o stra­da­nju mu­sli­ma­na, mi­ni­mal­no za pet hi­lja­da. On­da je Ali­ja odlu­čio da to bu­de Sre­bre­ni­ca. Dru­ga je stvar što su na­ši pred­sta­vni­ci u Sa­ra­je­vu neo­pre­zno pri­hva­ti­li ta­kav na­me­tnu­ti iza­zov, ko­ji je do­veo u ne­po­vo­ljnu po­zi­ci­ju Re­pu­bli­ku Srpsku. Bi­lo ka­ko bi­lo, Sre­bre­ni­ca je ne­su­mnji­vo ve­li­ki zlo­čin i ona tre­ba da bu­de pro­ce­su­ira­na. Za Sre­bre­ni­cu svi tre­ba da od­go­va­ra­ju, ali to ne može da bu­de po­li­ti­zo­van zlo­čin. Ra­zu­mi­jem kad “Maj­ke Sre­bre­ni­ce” pla­ču nad svo­jim si­no­vi­ma, ali ka­da pu­šta­ju su­ze i traže pri­zna­nje ge­no­ci­da, one se pre­tva­ra­ju u po­li­ti­čar­ke ko­je po­ku­ša­va­ju da ma­ni­pu­li­šu. Pa, ka­kva bi bi­la su­dbi­na RS ka­da bi se na­me­tnu­la pri­ča o to­me da je ge­no­ci­dna tvo­re­vi­na, što Boš­nja­ci priže­ljku­ju. To im ni­ka­da ne­će­mo do­zvo­li­ti. Mi­slim da je to što oni ra­de, ne sa­mo u Sre­bre­ni­ci, već i u po­li­ti­čkom smi­slu, po­ku­šaj da ko­rak po ko­rak eli­mi­ni­šu sva­kog Srbi­na i nje­go­vu vo­lju da gra­di za­je­dni­čku per­spe­kti­vu BiH. Kre­će­mo se ka to­me, pa ko to vo­lio ili ne, da RS bu­de ne­za­vi­sna i sa­mos­tal­na te­ri­to­ri­ja.

NA­RO­DNE: Ko­li­ko su po­li­ti­za­ci­ji Sre­bre­ni­ce do­pri­ni­je­li pred­sta­vni­ci srpskog na­ro­da?

DO­DIK: Pa, na pri­mjer, ne­sla­vna je ulo­ga Dra­ga­na Ča­vi­ća u sve­mu to­me, ka­da je bio pred­sje­dnik RS. Objaš­nje­nja sa­da ni­če­mu ne do­pri­no­se, jer ka­da čo­vjek da­nas ne­što či­ni mo­ra da ra­ču­na ko­je će po­slje­di­ce uslijediti ka­sni­je. Ča­vić je ne­su­mnji­vo bio dio po­drške iz­vje­šta­ju ko­ji je na­me­tnuo Pe­di Ešda­un. Ne želje­ti da se na­kon ovo­li­ko vre­me­na ispi­ta ta­čna is­ti­na o Sre­bre­ni­ci, go­vo­ri da je iz­vje­štaj od po­čet­ka bio ma­ni­pu­la­ci­ja. I sam Ha­ški tri­bu­nal, da ni­je imao tog iz­vje­šta­ja, ne bi imao osnov za pre­su­de Srbima ko­ji su ta­mo pro­ce­su­ira­ni. U svim pre­su­da­ma, po­zi­va­ju se na taj iz­vje­štaj vlas­ti RS iz 2004. go­di­ne, ko­ji je ami­no­vao Ča­vić kao pred­sje­dnik. E sa­da, htio to Ča­vić ili ne, on je sta­vio je­dnu od naj­stra­šni­jih mrlja na ime srpskog na­ro­da, pri­zna­ju­ći ne­is­ti­nu. Mo­ral­no je da se su­oči­mo sa is­ti­nom i da je pri­zna­mo. Ali od sve­ga je go­re ka­da ne­ko pri­zna ne­is­ti­nu i to tvrdi kao is­ti­nu. Da­li ste ti­me pri­li­ku dru­gi­ma da ma­ni­pu­li­šu. Ko­li­ko god je bol­no stra­da­nje, to­li­ko je bol­na ne­is­ti­na i ma­ni­pu­la­ci­ja.

NA­RO­DNE: Ka­ko bis­te pos­tu­pi­li da ste bi­li na mjes­tu pred­sje­dni­ka RS 2004. go­di­ne, ka­da je vi­so­ki pred­sta­vnik Pe­di Ešda­un vršio pri­ti­sak na Dra­ga­na Ča­vi­ća i Dra­ga­na Mi­ke­re­vi­ća u ve­zi sa iz­vje­šta­jem o ra­tnim de­ša­va­nji­ma u Sre­bre­ni­ci?

DO­DIK: Bio sam pred­sje­dnik Vla­de od 1998. do 2000. go­di­ne i od me­ne su tražene sli­čne stva­ri. Uvi­jek sam to odbi­jao i ni­šta ni­sam pri­hva­tao što je na šte­tu RS. Ka­sni­je se Sre­bre­ni­ca ra­zvi­ja u to što se da­nas pre­tvo­ri­la. Do 2001. go­di­ne ni­ko ni­je tre­ti­rao Sre­bre­ni­cu. Sa­da se na­pra­sno po­jav­lju­je kao ne­ko ču­do i kao mjes­to stra­da­nja. A, da bi se plan pro­veo u dje­lo, bio je po­tre­ban iz­vje­štaj. Od sve­ga ovo­ga, Ča­vić je do­bio traj­no obi­lježje je­dnog ne­čis­tog na­ci­onal­nog po­sla ko­ji je či­nio.

NA­RO­DNE: U Sre­bre­ni­ci ni­je bi­lo ge­no­ci­da?

DO­DIK: Ni­je. Pa, ne­mo­gu­će je da ge­no­ci­da ni­je bi­lo 1998. go­di­ne, a već ga je bi­lo 2004. Eto, po­li­ti­za­ci­ja se de­ša­va. Ali­ja Ize­tbe­go­vić za živo­ta ni­je sma­trao do­ga­đa­je u Sre­bre­ni­ci bi­tnim, ni­je ni oti­šao ta­mo. A sa­da, nje­gov sin Ba­kir ide ne­ko­li­ko pu­ta go­diš­nje. U sva­kom slu­ča­ju, svi oni ko­ji su stra­da­li u Sre­bre­ni­ci tre­ba da ima­ju naš žal i po­što­va­nje, a po­ro­di­ca­ma žrta­va tre­ba da po­mo­gne­mo. Sva­ka vrsta po­li­ti­za­ci­je je ne­pri­hva­tlji­va i ne želim u to­me da učes­tvu­jem. Pri­ča o ge­no­ci­du je čis­ta po­li­ti­za­ci­ja.

NA­RO­DNE: Šta zna­te o bro­ju žrta­va u Sre­bre­ni­ci?

DO­DIK: Znam sve. Čak i Ha­ški tri­bu­nal ni­je kon­zis­ten­tan, sad je sma­njio ci­fru na če­ti­ri ili pet hi­lja­da. Sve je kre­nu­lo od pri­če da su Srbi, na­vo­dno, po­bi­li 300 hi­lja­da mu­sli­ma­na. Za­vrši­lo se sa 96 hi­lja­da po­gi­nu­lih, od če­ga je go­to­vo je­dna tre­ći­na Srba. To od­go­va­ra i sa­moj stru­ktu­ri sta­no­vniš­tva.

NA­RO­DNE: U ko­jem slu­ča­ju RS može pris­ta­ti na adap­ta­ci­ju Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­druživa­nju?

DO­DIK: Mi ni­smo oni ko­ji bi odba­ci­li evrop­ske in­te­gra­ci­je. Sa­da tre­ba bi­ti ma­lo opre­zni­ji i če­ka­ti rje­še­nje EU. U sva­kom slu­ča­ju, mi ne tre­ba da ra­di­mo bi­lo šta što bi išlo na na­šu eko­nom­sku šte­tu. To ne­će­mo pri­hva­ti­ti. Za­hva­lan sam li­de­ri­ma Nje­ma­čke i An­ge­li Mer­kel, ko­ja je pri­mje­ti­la da u BiH ima odre­đe­nih pro­ble­ma sa SSP-om, za ra­zli­ku od na­ših ve­li­kih pa­tri­ota iz RS ko­ji sje­de u za­je­dni­čkim in­sti­tu­ci­ja­ma, a ko­ji su re­kli da je to do­bar spo­ra­zum. Mer­ke­lo­va je po­sla­la svog mi­nis­tra da ri­je­ši odre­đe­na pi­ta­nja, ko­ji­ma bi se ri­je­ši­li ne­spo­ra­zu­mi. Za­hval­ni smo toj pruženoj ru­ci, ko­ja ima ra­zu­mi­je­va­nje za nas, jer da to­ga ni­je bi­lo, ispa­šta­li bi na­ši po­ljo­pri­vre­dni proi­zvo­đa­či. Ugla­vnom, ne želi­mo bi­ti pre­pre­ka pu­tu ka EU.

R.ŠI­PO­VAC

Srpska je sta­bil­na

Mi­lo­rad Do­dik is­ti­če da će Srpska, bez ob­zi­ra na pro­pa­li aranžman sa MMF-om, bi­ti sta­bil­na, ali da po­li­ti­čka ma­ni­pu­la­ci­ja oko sve­ga to­ga go­vo­ri da je BiH po­tpu­no ne­po­tre­bna i ne­održiva.

– U Sa­ra­je­vu po­ku­ša­va­ju da uti­ču i po­li­ti­zu­ju sve, pa i slu­čaj sa MMF-om. To go­vo­ri da nam ra­ni­je ni­je slu­čaj­no obus­tav­ljen ni kre­dit Svjet­ske ban­ke, kao i odba­ci­va­nje rus­ke ini­ci­ja­ti­ve za izmi­ri­va­nje du­ga. Sa­da MMF – is­ti­če Do­dik.

On na­vo­di da u Sa­ra­je­vu ni­smo ču­li ni­ti je­dnog pred­sta­vni­ka iz RS, ko­ji se po­bu­nio pro­tiv boš­nja­čkog dje­lo­va­nja. Mno­gi su bi­li sklo­ni da kažu da je MMF bio po­tre­ban – re­kao je Do­dik.

Uvi­jek je, kaže, go­vo­rio da ni­je baš sre­ćan da mo­ra da ra­di sa MMF-om.

Narodne novine