Predstavnici Univerziteta u Banjaluci prezentovali su danas rukovodstvu Rudnika željezne rude /RŽR/ “Ljubija” i grada Prijedora program podizanja šumskih plantaža na bivšim rudištima kojima upravlja RŽR “Ljubija”.
Koordinator projekta Milan Mataruga naglasio je trostruki značaj ovog programa, i to putem transfera znanja i tehnologija iz institucija u privredu, odgovornog gazdovanja prostorom kojim upravlja neka kompanija i promocijom obnovljivih izvora energije – u ovom slučaju biomase za potrebe prijedorske “Toplane”, a moguće i banjalučke, koja takođe planira promenu energenta.
– Potreba toplana za biomasom prevazilazi kapacitete prirodnih šuma na ovim prostorima. Treba intenzivirati radove na podizanju brzorastućih plantaža, plantaža sa kratkom rotacijom, koje mogu obezbediti dovoljnu količinu biomase – rekao je Mataruga u Prijedoru.
On je naveo da je projekat izradio tim od 9 doktora nauka i 5 saradnika sa Šumarskog, Prirodno-matematičkog i Rudarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci na osnovu iscrpnih analiza snimljenog stanja, te predložio dalje aktivnosti ekološkog gazdovanja prostorom, ali i socijalnog i ekonomskog aspekta.
– Mali je procenat površine koji može biti u funkciji intenzivnog plantažiranja. Reč je uglavnom o degradiranim staništima kojima je potrebno zaustavljanje dalje degradacije i erozije – dodao je Mataruga.
Zamenik gradonačelnika Prijedora Drago Tadić rekao je da su najvažniji aspekti ovog projekta rekultivacija zemljišta nekadašnjih rudišta, što je i zakonska obaveza subjekata koji eksploatišu prirodna dobra, te funkcionisanje gradske toplane koja je prešla na biomasu.
– Grad Prijedor je uvijek otvoren za saradnju, a kad je reč o akademskoj zajednici mi idemo ka tome da imamo više fakulteta i da postanemo univerzitetski grad – dodao je Tadić.
Direktor RŽR “Ljubija” Stanko Vujković rekao je da je projektom obuhvaćeno oko 2.000 hektara u Ljubiji, Tomašici i Omarskoj i podsetio da RŽR već uveliko eksploatiše drvne biomase za potrebe prijedorske “Toplane”, od čega svu zaradu investira dalje u sadnju novih kultura.
– Reč je o našim autohtonim vrstama, samoniklim u prethodnih 50 do 100 godina. U subotu smo počeli sadnju mekih liščara na dva hektara – dodao je Vujković.
Viši asistent na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci Branislav Cvjetković rekao je da bi se na ovom području mogli testirati određeni klonovi koji se trenutno koriste u Evropi i svetu i da bi ovo bio idealan poligon za studente i ljude koji bi radili naučna istraživanja o prinosima i adaptibilnosti određenih vrsta.
– Reč je o klonovima topola i vrba. To su brzorastući klonovi koji su adaptirani na različite situacije i različita staništa, selekcionisani upravo da izdrže i opstanu na takvim staništima i da produkuju maksimalnu drvnu masu – pojasnio je Cvjetković.
