Uprkos oskudici u kojoj preživljavaju građani, rastrošnost u institucijama BiH ne jenjava. Pokazuju to i izvještaji Kancelarije za reviziju finansijskog poslovanja za prošlu godinu.
Samo u četiri institucije sudske vlasti – u Ustavnom sudu, Tužilaštvu i Sudu BiH, te Visokom sudskom i tužilačkom savjetu i samo za regres, za 700 zaposlenih, isplaćeno je skoro 700 hiljada maraka… A regres je samo jedna u nizu privilegija.
Alija Sirotanović bio je rudar. I udarnik – junak socijalističkog rada. U kopanju uglja obarao je rekorde. Udarnici u bh. sirovom kapitalizmu zaogrnuti su u regresirane sudijsko-tužilačke toge. I udaraju. Cijede odavno iscijeđenu zajedničku nam kasu. Na štetu nezaposlenih, penzionera, ljekara specijalista ili inženjera sa stranim vizama.
Znaju zato tumači Ustava i zakona – “sarajevska ljudska i moralna elita”! Zakon im dozvolio da pravila sami sebi propisuju i da na narodni novac kidišu! Predsjedniku Ustavnog suda BiH Mirsadu Ćemanu osnovna plata 6.800 maraka. Njegovim kolegama koju marku niža! Ali, nedovoljno ipak, da se “po službenoj dužnosti regresiraju” na račun građana. Za to im je, procijenili su, potrebno još 70 odsto od prosječne plate na nivou institucije. Skriveni iza “prosječnog” na ime regresa naplatili su po 1.490 KM prosječno. Kolege im iz Suda BiH, shvatile su da im je plata nešto niža – pa su procente računali od plata sudija Ustavnog suda. Istine radi, u procentima su nešto skromniji – 50 odsto ili preračunato 2.433 marke. Tužioci su kao osnov zadržali svoju platu i za odmor se počastili regresom od 2.184 marke. I članovi VSTS nesmetano su odmarali na luksuznim destinacijama, krstarili i uživali u morskim plodovima, o trošku građana, naravno. Najveći regres dobio je direktor Sekretarijata 1.976 maraka. Kad se podvuče crta u pravosuđu, skoro 700.000 maraka za njihov nerad.
– Nema nikakvog opravdanja da neko ko radi u javnoj administraciji uopšte ima regres. Za šta? Јe li regres dodatna nagrada? Јe li regres plaćanje odmora? Pa, na odmoru se već ima plata – kaže Adis Arapović iz CCI.
Ali, udarnici u togama ne haju. Kad im nije dovoljno novca isplaćeno, skloni su tužioci i da tuže Tužilaštvo i sudije da u svoju korist presuđuju. Isplate, gle čuda, dobijaju čak i retroaktivno. Iznosi milionski! Skloni su, istina i da pod pritiskom javnosti minimalno smanje vlastite benefite. Tako su sudije Ustavnog suda odlučile da za ovu godinu, sa 10 maraka na osam smanje naknade za topli obrok. A u ostalim institucijama je šest maraka. Ali, visinu regresa naknadno će utvrditi Malo vijeće. Poučeni ranijim iskustvima, opravdana postaje sumnja da će biti po manti “vrati na mostu – uzmi na ćupriji”.
“Sve je po zakonu” – odgovaraju na naše pitanje u Ustavnom sudu. U ostalim pravosudnim institucijama, čak ni toliko. Ne odgovaraju ili nemaju komentar.
Apstrakcija je već godinama, uvođenje reda među “udarnike” u pravosuđu i u javnom sektoru, uopšte. Tako je bivša predsjednica Suda BiH Meddžida Kreso, pokazuju izvještaji, isplaćivala i stimulacije, jubilarne nagrade… Goran Salihović od sredstava za ekshumacije, kupovao luksuzne automobile. Ono što ni jedno, ni drugo, međutim, nisu uradili – nikoga nisu kaznili za bahato, često i nezakonito trošenje tuđeg, narodnog novca. Ostavili su to valjda nasljednicima u amanet.
– Pitanje moralnosti i odgovornosti spram javnog novca u stvari je direktno vezano za nivo političke kulture – ističe Arapović.
Politička kultura, moral i odgovornost, u BiH odavno je istorijska kategorija. I udarnici u togama i bez njih, odavno su zaboravili na Aliju Sirotanovića! I na sve druge bh. sirotanoviće koji jedva sastavljaju kraj s krajem!
