Neukusna represija na Fudbalski savez Bosne i Hercegovine organizovan po principima Dejtonskog sporazuma izvršena je u proleće 2011. godine kada je pod uticajem snažnog međunarodnog faktora (čitaj UEFA i FIFA, ali i ambasada nekih zemalja) srušeno Tročlano predsedništvo „krovog“ Saveza, a na silu, posle izrežiranih sankcija, inaugurisan Komitet za normalizaciju koji su činili: Ivica Osim, Elvedin Begić, Darko Ljubojević, Ivan Beus, Sead Kajtaz i Dragan Kulina, uz ambasadore Faruka Hadžibegića i Dušana Bajevića.
Taj Komitet i danas „vuče pipke“ u organizaciji koju potresaju mnoge afere, korumpiranost, neprirodne koalicije, a sve to je začinjeno krivičnim prijavama podignutim protiv najviših i najodgovornijih čelnika Saveza. Nervoza usled takvog stanja počela je da se manifestuje i na terenu, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine, pogotovo u dvomeču sa Grcima, gde je do punog izražaja došao balkanski sindrom primitivizma u koji se uklopio (savršeno) i jedan Francuz – Stefan Žili.
Aktuelno rukovodstvo FS BiH vreme je počelo da meri od sebe (zar to nije previše egoistično?), pa tako na zvaničnom sajtu Saveza u prvi plan su gurnuti oni koji imaju jak svetski fudbalski kredibilitet: Ivica Osim, Dušan Bajević i Sead Kajtaz da pričaju o „pozitivnim stvarima“ koje prate FS BiH i brane sve ono što je, od 2011. godine postalo još nelogičnije i nakaradnije.
Članovi Odbora za posredovanje i savetovanje Izvršnog odbora FS BiH, čija uloga je savetodavna, dobili su priliku (ne često u poslednje vreme) da pričaju o „pozitivnostima“ u FS BiH iako su proterani na marginu fudbalskih zbivanja u dejtonskoj zemlji dva entiteta i tri naroda. Iskorištavaju ih upravo oni koji su ih i oterali na tu marginu u situacijama kada im je potrebna njihova zaleđina, odnosno da posluže kao odbrambeni zid onima koji bi u iole organizovanoj i pravnoj državi odavno bili iza rešetaka.
-Svedoci smo svih dešavanja u Savezu od 2011. Svesni smo da ima zamerki javnosti, jer našem narodu je teško ugoditi i većina misli da može sve preko noći, ali treba biti realan i sagledati sve stvari od 2011. Onda ćete svi videti da ima pozitivnih promena i da je toliko dobrih stvari učinjeno za ovih šest godina da ih je teško pobrojati, pa čak i onima koji znaju brojati – istakao je Ivica Osim za internet prezentaciju FS BiH.
Dušan Bajević je istakao da je Savez stabilan i da se kao ovakav mora sačuvati:
-Mi, članovi Odbora štitimo, čuvamo i radimo za dobrobit fudbala u celoj BiH i samo na ovakav način možemo sačuvati ovako jak i stabilan Savez na čelu sa gospodinom Elvedinom Begićem.
Sead Kajtaz se oglasio na sledeći način:
-Znamo da određene snage pokušavaju destabilizovati ovu kuću, kako bi vratili „točak istorije“. To im nećemo dozvoliti jer svojim učešćem u radu svedočimo kako je ovaj dosadašnji put, jedini ispravan put do uspeha.
U duboko nacionalno podeljenoj zemlji u kojoj se putem fudbala mnogo toga može zaključiti „pozitivne stvari“ su: „Afera cener“ (još nerasvetljena), suspenzija sudije Antona Bandića zato što je Zrinjski šampion (klasično uništavanje karijere jednog mladog čoveka), kršenje Statuta neimenovanjem novih komisija IO za mandat 2016 – 2020, povlačenje predsednika Begića usled pritisaka od strane FK Željezničar i prenos ovlaštenja na potpredsednika Milorada Sofrenića koje se ne odnose na putovanja po svetu, pretnje prvog čoveka Saveza sudijama da će „proći kao Bandić“…
Ima još mnogo tih „pozitivnih stvari“ u FS BiH, pogotovo od 2011. godine, na čijem vrhuncu je ružna i tužna zloupotreba svetski poznatih i priznatih imena kao što su Ivica Osim, Dušan Bajević, Sead Kajtaz… Zbog čega na sajtu FS BiH nema izjave Faruka Hadžibegića, ambasadora fudbala? Zar i on nije legenda bh. fudbala?
Autoritet brani suspenzijama
Predsednik FS BiH Elvedin Begić je fudbalski anonimus koji je putem Komiteta za normalizaciju preuzeo apsolutnu vlast u Savezu skoncentrisanu u jednom čoveku posle rušenja Tročlanog predsedništva. Javna tajna je da izuzetno blizak Bakiru Izetbegoviću, muslimanskom članu Predsedništva BiH.
Do sada je svoj „fudbalski autoritet“ branio silom, kažnavanjem i suspenziama najbližih saradnika, čak i onih koji su ga doveli na vlast kao što su Amer Halep, Ibrahim Adilagić i Senad Islam, istu sudbinu doživeo je i Faruk Hadžibegić.
Zajednički greh svih gore pomenutih je taj što su upozoravali na nepravilnosti i kriminal u Savezu, pa su po predsedničkom nalogu obeleženi kao „nepodobni“.
