Žurnalova priča o Ivanu Ćurkoviću, počasnom predsedniku Fudbalskog kluba Partizana, nekad sjajnom čuvaru mreže mostarskog Veleža, posle brilijantnom nasledniku svetski čuvenog Milutina Šoškića u crno-belom dresu, reprezentativcu Jugoslavije, koji je vrhunac golmanske karijere imao u francuskom Sent Etjenu, fudbalskom diplomati od formata i respekta, za kratko vreme, posredstvom društvenih mreža, “prošetala” je celim balkanskim regionom, ostvarila izuzetnu čitanost, a onda “otplovila” i u Evropu.
Juče su, uz saglasnost autora Tome Marića, pisca i novinara, dva uticajna sajta iz Francuske i Nemačke takođe prenela Žurnalovu reportažu i ponudili svojim čitaocima, a zahvaljujući agenciji iz Kanade, koju vode ljudi sa prostora nekadašnje Jugoslavije, priča o sportskoj karijeri i uopšte životu Ivana Ćurkovića biće dostupna čitaocima u Kanadi i Severnoj Americi. Učestvovanjem u sportskom prazniku u Banjaluci Ivana Ćurkovića dobilo je i posedbno mesto i u zapaženoj reportaži frankfurstkih “Vesti” koje se čitaju u 22 zemlje sveta. Tomo Marić, koji je bio Ćurkoviću domaćin na manifestaciji “Dan fudbala” u Banjaluci, kaže:
-Interesovanje za životnu i sportsku priču Ivana Ćurkovića objavljena u Žurnalu, samo govori koliko je on značajna ličnost u svetu fudbala, odnosno zbog čega je Sportski žurnal lider sportske štampe u ovom delu Evrope. Mi u Republici Srpskoj Ćurkoviću dugujemo posebnu zahvalnost za savete i sugestije, kada se rešavao status Fudbalskog saveza Republike Srpske u okviru Fudbalskog saveza BiH, pod ingerencijama UEFA i FIFA. Ne na tuđu štetu, već u korist fudbala kao planetarne igre. Bilo je to vreme bespoštedne borbe Fudbalskog saveza Republike Srpske na čelu sa predsednikom Milanom Jelićem, da Srpska sačuva svoju fudbalsku autentičnost i u tome je uspela. Uz nas je, zajedno sa Ćurkovićem, bio i Miljan Miljanić, i to se nikada ne sme zaboraviti. Tada se i videlo koliko su u evropskoj i svetskoj kući fudbala značajne reči mišljenje Ivana Ćurkovića i Miljana Miljanića, a oni su nama tada bili na usluzi i dan i noć.
Posebno je bio srdačan susret Ivana Ćurkovića sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom koji ga je pozdravio citirajući genijalnog Dušana Radovića:
-Ivane, za druge se navija, a i ti i ja znamo da se Partizan voli.
Tomo Marić ističe još jedan detalj iz prebogate karijere Ivana Ćurkovića čiste kao sneg:
-Kad je Ćurković 1964. godine kao dvadesetogodišnjak, iz Veleža, uz veliki publicitet, prelazio u Partizan, zagrebački Dinamo ponudio mu je kud i kamo povoljnije finansijske uslove. Međutim, oni ih je odbio rečima: “ja sam vaspitan da je reč važnija od svakog ugovora, a svoju reč dao sam Partizanu”. Koliko Ćurković još kao mlad čovek bio postojan dovoljno govori i činjenica da je otišao u Partizan gde je na vrhuncu svoje karijere bio svetski čuveni Milutin Šoškić, a Dinamo je tada tragao za kvalitetnim vratarom koji će da nasledi Zlatka Škorića. Sve to govori da onaj ko veruje u sebe taj i ostvari veliku karijeru, kao što ju je ostvario Ivan Ćurković.
Poštovanje na svakom koraku
Za vreme boravka u Banjaluci na manifestaciji “Dan fudbala” Republike Srpske Ćurković je bio u poseti, u Kozarskoj Dubici, svojoj bližoj familiji, a u Banjaluci je obišao porodicu rukometaša Borca iz njegovog zlatnog doba Momira Mome Golića. U obje sredine, i u Kozarskoj Dubici i u Banjaluci nailazio je na poštovanje i zahvalnost na svakom koraku, jer obični ljudi su upamtili njegovu nesebičnost kad se rešavao status Fudbalskog saveza Republike Srpske.
Uz to, u nekoliko navrata, kao predsednik Partizana stizao je na manifestacione utakmice Beograđana sa Borcem u Banjaluku.
